Djelati dugovanja, ka nas veselu, nije teško, ali kad smo konfrontirani s neugodnimi zadaćami, rado uključimo modus vječnoga odlaganja. Na priliku sebi velimo kot zgovor:

Pepeljugi u povidajki pomažu golubice. Ove ptičice nam daju na znanje, da človičja moć u žitku nije dost, da bi se teške životne situacije preminile na dobro. Človik je u ovom univerzumu samo zrnce praha. Ženi je potribna čisto druga sila, naime milost od Boga. Svaka stugivajuća žena iščekuje, da joj se smiluje Bog, da isplakne suzu, ka joj kot blagotvorni životni eliksir more dati polašćinu i snagu za žitak. A kako žena more zadobiti Božju naklonost i simpatiju? Pepeljuga čuda moli. Bavi se sa sobom, sa svojim stanjem, analizira je moleći i plačući, da bi na kraju spoznala, kade joj je nje mjesto u žitku.

Svejedno gdo nam u našem žitku kani onemogućiti nakane, ako pazimo, ćemo viditi dobre prilike, ke nam moru zasigurati srićnu budućnost. Jedna važna strategija proizlazi iz povidajke: Nijedan, ki je protiv mene, neka ne dozna za moj plan. I tako Pepeljuga po kraljevskom svečevanju opet sidi u pepelu i nosi svoju poderanu pratež. Predtim je ona princu pobignula u golubinjak, ki se sada mora razbiti. On joj je bio dom, kade se je ona pod majkinim duhovnim zavićem mogla razvijati. Sada joj već nije potriban. Princ je došao po nju. To znači: Čim vidim put iz moje mizere, sam skoro jur i na cilju. Pepeljugina zadaća je bila stvoriti od sebe peršonu, ka se more viditi princu.

Rusi su 30. marca 1867. ljeta, ada pred 146-imi ljeti, napravili čemernu trgovinu. Prodali su svoju koloniju Rusku Ameriku, današnju Alasku, Amerikancem. Ruska vlada cesara Aleksandra II. je odlučila da proda Alasku s opravdanjem, da je preveć udaljena od centralne Ruske i da je to povezano s visokimi troški. Sporazum o prodaji nije javno odobren ni u Ruskoj, a ni u Ameriki, kade su kupnju gledali kot vanhićene pineze. Za kvadratni kilometar su onda platili 5 dolarov, danas to nisu još i 4 euri.

Povidajka Pepeljuge svakoj divičici i ženi, ka se ćuti kot Pepeljuga, daje upute, kako ona more nastati brilijantna „princeska“. Princeska se ne suprotstavlja životnim neprilikam, ona je podnaša s dostojanstvom. Žena i u pepelu i u poderanoj prateži more imati svojstva princeske. Da bi si prisvojila graciju princeske i uzvišenost nad neprilikami žitka, joj more pomagati molitva za nutarnji mir: „Bože, daruj mi stanje duševnoga mira, da prihvatim ono, ča ne morem minjati...“ Prlje ili kašnje ta bezbrižnost prouzrokuje polašćinu.

Principijelno samo u škurom času nikne novo. I tako je Pepeljuga prosila oca da joj donese prvu kiticu, ka ga pobadne na krljači. Ako naime kanimo nešto minjati na našoj situaciji, moramo zasaditi klicu, da iz nje more zrasti ča novoga. I tako Pepeljuga zasadi lišnjakovu kiticu na majkinom grobu, na kom ona moli i se plače. To za nas znači, da se oslobadjamo od svih svitskih napetosti, kad molimo i gledamo u vlašću dušu, ku moremo čistiti suzami. Svako sime mora u zemlju, da bi se moglo stvarati žilje prlje nego mladica nastane vidljiva vani.

Jedan kilogram kovanic od 1 centa je vridno 0,30 centov kod trgovca bakrom (Kupferhändler). Kovanica od 1 centa sadrži samo mali dio bakra, otprilike 4-5%. Zvećega ona postoji od čelika (Stahl).

Kadakoč ljudi mislu da se krivotvoru samo banknote, ada papirnati pinezi. Ali papirnate pineze je teže krivotvoriti nego kovanice. 2010. ljeta se je krivotvorilo već kovanic nego banknotov. Oko 70.000 krivih kovanic je lani bilo u opticaju, ali samo 60.000 papirnatih pinez. Najveć puti se krivotvori kovanica od dvih eurov. Važno je gledati na rub i na pismo nutri, je li je jasno čitljivo. Ako nije, je kovanica sigurno krivotvorena.

Povidajka o Pepeljugi počinje tužno. Umrla joj je majka. Pred smrću joj je dala na put tanač: „Ljubljeno dite, ostani pobožna i dobra. Tako će ti dragi Bog biti na pomoć, a ja ću s neba gledati doli na tebe i biti uz tebe.“ Sprvine nam se čini, da dragi Bog nima lazno, skrbiti se za Pepeljugu. Pepeljuga u medjuvrimenu ima maćahu, čije kćere ju osmihavaju i sekiraju. Ona mora služiti kot službena i nositi poderanu pratež. U tom nam se očituje duševno stanje diteta, komu fali majkina blizina. Posljedica je samoća divičice, još i odrašćene žene, koj fali skrovišće, u kom vlada ljubav. To je uzrok zač Pepeljuga nima snage, da se postavi na noge i oslobodi svojega mjesta u pepelu.

Banknote moraju dost izdržati. Ča se stane, ako nehoteć prekinemo 50 eurov? Dopušćano je, da banknotu zalipimo, ali mnoge prodavaonice ne prihvaćaju uškodjene novčanice. Domaća banka more pomoći. Za uškodjene pineze se mnogokrat dostaje besplatno nadomješćenje. Pritom je odlučujuće, koliko je banknota uškodjena. Principijelno banka zamini pineze, ako mušterija ima već nego polovicu banknote. To je pravilo.

Klasične povidajke kotno one braće Grimm i dandanas imaju još takovu dinamiku, da imaju hasni za naš žitak, svejedno kako stari smo. Povidajke moru pomoći  dici, da nastanu otporni odrašćeni.

Povidajke človika privlačuju svojim osebujnim jezikom, ali u nji se skrivaju i strukture tipične za žitak. Dobro i zlo, lijeno i marljivo, ljubezno i grubno postupanje — sve to je zapokano u povidajke, ke povidaju o žitku i  svitu, ki je takov kot je zaistinu. Na kraju trijumfira dobro. Povidajkom dite pobira životno znanje i počinje razvijati zdravu intuiciju. Povidajka je za dite kompas, i ono iz kaotskih situacijov žitka srićno dospiva na sigurno mjesto. Povidajke apeliraju na dušno spoznanje. One školuju slušatelja, da bi na kraju mogao razlikovati med dobrom i zlom. Povidajke dici pomažu, da se laglje oslobodu emocionalnoga pritiska i da za sebe najdu pute, kako savladati teške životne situacije.

Iako šiling od 1. 3. 2002. ljeta u Austriji već nije javno platno sredstvo, je on mnogim Austrijancem većinom pozitivno ostao u uspomeni. Još postoju ljudi, ki osebito ča se tiče većih iznosov rado računaju u šilingi. U pogledu na inflaciju pravoda to nije fer prema euru. Kod Austrijanske nacionalne banke se šilingi zadnje serije, svejedno je li su kovanice ili banknote, moru minjati. Za sve druge šilinge, ki su izdani pred 1983. ljetom, se već ne more potribovati protuvridnost u euri.

Da bi mogli dalje davati informacije, se moramo izraziti razumljivo. To znači, da moramo jednostavno formulirati. Svejedno kako kompliciran je sadržaj, ako ga zapokamo u kratke, pregnantne rečenice i poznate riči, on nastaje razumljiv.

Za dobar govor ili članak moramo strukturirati misli. Svenek neka bude prepoznatljiv črljeni konac. Dostignut ćemo to tako da neke pasaže naglasimo i to ča smo jur rekli ponovimo s drugimi riči. Dobro je hasnovati metafore, da si slušatelj ili čitatelj moru predstaviti sadržaj vizualno. Pri govoru su neizmjerno važne pauze. U ti pauza slušatelj more predjelati ono, ča smo upravo rekli. Važno je izostaviti nepotribna objašnjenja i prazne fraze.