Vazmeni dogodjaji Kristuševoga žitka su se odvili u okviri stare židovske Pashe. Jezuš je svečevao svoju vazmenu vičeru, proživio svoju muku i smrt i doživio svoje goristanje za vrime toga židovskoga svetka. On je tomu svetku dao i konačan smisao. Dao mu je novu perspektivu, ka dosiže sam prag vječnoga života.

Židovi su svečevali Pashu 14. dana miseca nisana. Bio je to sedmi misec židovskoga kalendara, ki odgovara našim misecom marcijušu i aprilu. U Crikvi se prvo vrime Vazam nije svečevao u svi kraji jednako, ali svenek u vezi sa židovskom Pashom. Koncil u Niceji je 325. ljeta odredio datum Vazma. Tako ga danas svečujemo na nedilju po punom misecu, ki prati protulićnu ravnodnevnicu, ekvinocij. Vazam je ada med 21. marcijušom i 25. aprilom.

Katoličanska Crikva se je na II. Vatikanskom koncilu izjasnila u prilog crikvenoga kalendara, po kom bi se Vazam svečevao svenek na isti datum uz uvjet da bi to prihvatile i druge Crikve. Po današnjem računanju je Jezušev Veliki petak bio 7. aprila, a njegovo goristanje 9. aprila. Bilo bi optimalno, ta datum fiksirati za budući stalni Vazam.