Rusi su 30. marca 1867. ljeta, ada pred 146-imi ljeti, napravili čemernu trgovinu. Prodali su svoju koloniju Rusku Ameriku, današnju Alasku, Amerikancem. Ruska vlada cesara Aleksandra II. je odlučila da proda Alasku s opravdanjem, da je preveć udaljena od centralne Ruske i da je to povezano s visokimi troški. Sporazum o prodaji nije javno odobren ni u Ruskoj, a ni u Ameriki, kade su kupnju gledali kot vanhićene pineze. Za kvadratni kilometar su onda platili 5 dolarov, danas to nisu još i 4 euri.

Ali za Ameriku se je Alaska ispostavila kot velik dobitak: Prvo su našli zlato, potom i naftu (Erdöl) i plin/gas. Oko polovice amerikanske nafte je u Alaski. Nadalje su onde ugljen, platin, 80% svega olova (Blei), 30% antimona i 20% nikla. U medjuvrimenu je Alaska jedan od najvećih svitskih producentov lososa (Lachs) i driva. Zato bi Rusi 1997. ljeta bili kanili svoju bivšu koloniju imati ponajzad. Ali Alaska je jur od 1959. ljeta savezna država Sjedinjenih Amerikanskih Držav.

Rusom danas more još samo biti žao za bivše odmarališće polarnih medvidov, pokrto brigi, vulkani i glečeri, ko je 1741. bila otkrila ruska ekspedicija.