„Na pomoć, moj muž i moja dica sve domaćinske posle svaljuju na mene samu!“ To je krik mnogih žen i majkov.
Sljedeći sistem bi mogao biti uspješan:

Žene, ke ćedu se svenek odlučiti za balerinke, preferiraju komotnost. To su žene, ke uglavnom nosu casual pratež, ke su istovrimeno ali i stilski dotjerane. Balerin­ke nosu žene, ke u nekom pogledu o­s­taju svenek divi­čice sa stilom slatke, nekrivične, a s druge strani i oz­bi­ljne peršone. Že­ne, ke preferiraju štekle, petice, su osobe, ke svenek kanu izgledati glamurozno i upečatljivo. Štekli spomi­njaju na žene, ke su jako sigurne u sebe i u svoj izgled. Žene, ke nosu petice skoro svenek povezujemo s po­slovnimi ženami, ke živu za karijeru i ke kanu ostaviti dojam, da se s njimi ne da igrati.

Većina ljudi ne pozna ove izraze, ki opisuju novi način življenja u našem društvu. Singl je samac u domaćinstvu, ki se nije vezao na partn­e­ra, i nima dice. Mingl je rič, ka kombinira dvoja znače­nja. Lingvisti velu takovim nazivom portmanteau riči. I tako mingl postoji od engleskoga naziva single i mixed. Mingle definira novi oblik odnosa med dvimi človiki. Za mingl je tipična i blizina, a i neovisnost. Singl nastaje mingl, kad se počne dragati, kad ali veza nije ozbiljna, ka nikada neće ni nastati ozbiljna. To znači, da mingl nima samo jednu dragu ili jednoga dra­goga, nego ih ima već.

Prispodoba o kukolju i pšenici (Mt 13, 24-43) nije naivna povidajka. U ovom pripe­tenju se stavlja egzistencijalno pitanje: Odakle je zlo na svitu? Veliki mislioci človičanstva su si razbijali glavu o tom temeljnom pitanju filozofije. Ali i obični ljudi, ki s otvorenimi očima ho­du kroz svit, se svenek nanovič potrkuju pod pitanje, odakle izvira zlo, tuga, nevolja, nesri­ća, sila, nemilosrdnost, svadja, boj, lapidarno: Odakle su sve te humane katastrofe u velikom i malom? Religiozan človik, za koga je Bog dobar, milosrdan i blag, mora zdvojiti na ovom pitanju. Velika egziste­n­cijalna pitanja se lako stavljaju, a teško odgovaraju. Ipak Jezuš u svo­joj prispodobi o kuko­lju i pšenici daje ideju, kako bi si mogli objasniti zlo na svitu. „Čl­o­vik neprijatelj je to učinio!“ (Mt 13, 28), veli Jezuš. To znači, da za sve okolnosti na svitu nije odgovoran Stvoritelj sam.

Pješćana plaža postoji od sa­mlitih skalin, fragmentov šk­o­lj­kov i bio-materijala, ke su sla­pi i struje nanosili na obalu. Pijesak je na svakoj plaži jedinstven za tu osebujnu pla­žu. Jedinstven sastav pijeska, farba i veličina zrncev su rezultat skalin, od kih je nastao pijesak, ali i obalnih procesov, ki ga kroz vrime preminu. Pijesak je materijal, ki nastaje kad se zmrvi stijena i raspade po sto tisuć i milijon ljet. Neki minerali su jako neštabilni, tako da se brže raspadaju.

Kadakoč nam kot grmljavina iz vedroga neba doha­dja iz ust nekontrolirana verbalna reakcija i otkriva ono, ča smo si kanili držati za sebe. A sada smo sebe očitovali! Nismo se naučili lekciju. Potom kako neugodan nam je ta lapsus, vidimo, koliko nam zapr­a­vo znači izgovorena rič. Nije važno, je li smo mi uputili riči ko­mu drugomu ili je li nam se drugi dohitio.

Produktivan način, kako premišljavati o projekti i organizirati je, a pritom uz minimal­no vrimena ostvariti maksimalne rezultate, si moremo odgledati od svakidanjih situacijov.

Projdući put smo rekli, da se partneri moraju prilagoditi jedan na drugoga, druga­čije ne more funkcionirati nje­vo partnerstvo. Ako se svenek nek jedan podredjuje drugomu, sistem ne more funkcionirati, a pak izbusne kriza. Človik prem svega ne smi zabiti na svoje potriboće i na svoje individualno „ja“.

Bezbroj Jezuševih slik visi u crikva. Ali to su iz fantazije velikih umjetnikov naslikane slike. Sada grupa španjolskih arheologov misli, da su našli jednu od najranijih Jezuševih slik.

U nekoj misterioznoj egipat­skoj grobnici iz šestoga ili sedmoga stoljeća su arheologi uz druge slike našli i sliku, na koj je prikazan mladenac s rudimi vlasi, ki nosi tuniku i daje blagoslov. To bi mogao biti jedan od najranijih prikazov Jezuša. Arheologi su morali odstraniti već ne­go 45 tonov kamenja, da bi mogli dospiti u grobnicu i otkopati Jezuševu sliku.

Glavna teza psihoanalize gl­asi: „Nesvist pouzdano prepoznaje nesvist.“ Kad se gdo zaljubi u drugoga človika i duže vrime prebavi s njim, za to nije odgovoran slučaj ili životno iskustvo, nego ta­kozvani „erotski navigacijski sis­tem“. Svako par­t­nerstvo bazira na tom sistemu. Sve­jedno kamo je o­d­letila Amorova strelica, ona se je sigurno zabola u človika, ki odgovara vašim duševnim potribo­ćam. U partner­stvu ona utjelovljuje sve, za čim hlepimo. Ljubavni kod selekcionira pra­voga/pravu.