Slijedi prankljov na autu ve­lu, da četiri palci slišu mački, a pet palcov takozvanoj „Martes foina“, a to je kuna. Svako ljeto kuna na početak protulića razjada mnoge autovozače.

Dugo se je držala fama, da kune volu duhu gumija i zato da grickaju kabele od gumija, ke mnogokrat i pregrizu, a pak auto neće štartati. Ali biologi su po nalogu poznatih producentov autov izvidili, da kuna pogrize kabel zato kad je jadovita. Nju razjadaju duhe, ke su druge kune ostavile na autu.

Poznati danski filozof i teolog Kierkegaard je rekao, da je prispodabljanje konac sriće i početak nezadovoljstva. Zač nisam i ja tako lipa kot stilska ikona šezdesetih ljet, Audrey Hepburn? Zač nisam i ja ta­ko spametna kot Albert Einstein? Zač nimam i ja toliko uspjeha kod mu­ži kotno Gabika, a zač kolegica Evica već zasl­u­žije nego ja? Ljudi se pri­spodabljaju s drugimi. Oni prispodabljaju aute, plaće, atraktivnost, elo­k­ventnost, a pak još i svoj izgled s drugimi mu­ži i ženami. Prispodab­ljanje je važno, da bi se človik mogao orijentirati u svitu. Drugačije naime ne zna, da je je pri 1,70m veličine preveć imati 120 kil.

Teško je, osloboditi se dugovanja prez kompromisa, ko je odslužilo svoje ili uopće nikada nije ni bilo funkcionalno. Difuzan strah, da će­mo nešto izgubiti, zač će nam bi­ti jednoč još žao, nam otežava osloboditi se klimbima.

Znanstvena istraživanja su pokazala, da ljudi, ki se ufaju u dobru budućnost, brže ozdravu, svejedno je li je to srčani infarkt ili je li su si slomili ruku ili se upekli. Ufanje je naš nutarnji stav, da će nešto dobro zavr­šiti. Mi sami ili naš partner, naše dite, će­du ozdraviti. Naša financijska situacija će se poboljšati, konflikt s kolegicom će se riješiti. Mi vizualiziramo, kako ćemo savladati neku situa­ci­ju. Mi vjerujemo, da ćemo sami, s podupiranjem drugih priskočnih ljudi ili s Božjom pomoću najti rješenje za aktualne poteškoće.

Latinska izreka veli, da je „nomen est omen“ da je ime znak. To se zrcali u imenu Valentin. Izvor mu je u latin­skoj riči „válens“, a to znači, zdrav, kripak, jak. Iz toga korijenskoga značenja imena je u neki europski zemlja nastao običaj, da ljudi na Valentinovu izminjuju dare. Želju si sve najbolje. Valentin je patron svih betegov, a osebito infekcijskih. Obliki njegovoga imena su ženska imena Valentina, Tina, Tin­ka, a muška imena Tin, Valent i u hrvatskom prijevodu Zdravko ili Zdravka. Valentina vjerniki poštuju jur punih 17 stoljeć!

Philipp Reis je bio fizičar i izumitelj. Aparat, koga je 26. oktobra 1861. lj. u Fran­k­furtu predstavio izabranoj publiki, je znao glase pretva­rati u električnu struju, a na drugom kraju voda (Lei­tung) pretvarati u zvuk. S glasi je to funkcioniralo, ali nažalost ne i s jezikom. Za vrime njegovoga žitka se to nije minjalo. Reis je naime nastao samo 40 ljet star. 15 ljet kasnije je Alexander G. Bell Reisovo ot­kriće dalje razvio i prijavio patent za telefon. On je poboljšao Reisov aparat pomoću mikrofona. Ali ni­je ni mikrofon bio njegov izum. Mikrofon je izumio Elisha Gray, ki je samo dvi ure kasnije bio došao u patentni ured, da bi ga onde prijavio. Ali naziv „telefon“ je od Reisa i služi prenosu glasov na veliku udaljenost. Danas se ne pitamo, odakle nam telefon, nego ga hasnujemo kot pomagalo, a to ne svenek eficijentno.

Početak svoje karijere Leonard Bernstein ima zahvaliti slučaju. Bio je asistent star-di­rigenta Bruna Waltera, ki je naglo obetežao. Zato ga je Bernstein u novembru 1943. ljeta kratkoročno morao zastupati veljek u glasovitoj newyorškoj koncertnoj dvorani Carnegie Hall. Tada je Bernstein bio stoprv 25 ljet star, a morao je dirigirati newyor­ške filharmoničare. Drugi dan su ga mediji svečevali kot talentiranoga newcome­ra. I tako je Bernstein prik noći nastao poznat dirigent.

Pred oko 1.500-imi ljeti je utemeljitelj reda benediktincev, Benedikt iz Nursije (480.-547.), isformulirao pravila redovničkoga žitka, ka su tako iskušena, da valjaju i dandanas. Ona sadržavaju moderne mudrosti za jednostavan i ispunjen žitak.

Lijenost ni pred jedan i pol tisućljeća nije bio kavalirski delikt. Za Benedikta lijen človik ne prihvaća obaveze, nego velik dio dužnosti ostavlja drugim i tako koncem konca živi na njeve stro­ške. Gdo se na ta na­čin ugiba problemom, on nima vlašće orijentacije. Rješenje glasi: Odložiti pasivnost i angažirati se!

Hlače su neizostavan dio prateži. Za to, da neke hlače nosimo već tokom zimskih, a neke tokom ljetnih misec, je odlučujuć materijal. Ali ako se pod ljetne hlače obličemo teple leggingse, je moremo nositi i zimi. Tako nekomplicirana je momentano moda. Hlače moremo kombinirati za različne prilike, bilo za svetačne, bilo za casual evente. U zadnjem vrimenu se od modelov ističu uske hlače. One su se prilagodile skoro svakomu stilu. Poznati military look je znak za rebelsku generaciju, ka svojom pratežom kani biti socijalkritična i nosi pratež kot soldati u vojski.

U dobi čipsov, hamburgerov, pizze i brze dostave se Hipokratove riči „Neka tvoja hra­na bude tvoj lijek, a tvoj lijek neka bude tvoja hrana“ kumaj respektiraju. Hipokrat je s tom besmrtnom rečenicom popularizirao ideju, da se hrana gleda kot lijek. Iz njegovih djel znamo, da su vračitelji jur u 5. stoljeću pred Kristu­šem znali za uticaj hranje­nja na človičje zdravlje. Prema Hipokratovoj školi probava ima važnu ulogu za zdravlje. Zato je ona važna osebito betežniku.