Astronomi su 2004. ljeta otkrili dijamantnu zvijezdu od 10 milijardov bilioni bilioni karatov, ka je udaljena 50 svitlosnih ljet od Zemlje. Ni Bill Gates, ni Donald Tramp bi si ju ne bi mogli priuštiti. Zove se miljahno Lucy, po jački grupe Beatles, „Lucy in the sky with diamonds“. Pra­vo astronomsko ime joj naravno nije tako špektakularno. Astronomi orijaškoga dijamanta naime prozaično zovu BPM 37093. Oni točno znaju, ča imaju pred sobom: kristaliziranoga bijeloga patuljka. Bijeli patuljak je vruć pepeo, ki ostaje, kad je neka zvijezda potrošila svu svoju energiju u jezgri i umrla.

Kumaj gdo o sebi more re­ći, da je do kraja razumio Bibliju i da su mu sfalila pita­nja. Neke pasaže Biblije još i najbrilijantnije i naj­fundiranije poznava­telje Biblije ostavlja­ju u mraku. Zač je tako teško razumiti Bibliju, ako je Božja rič tako jasna. Jedan uzrok za to je sigurno, da je človik ulo­v­ljen u svojem svitu i da svoju iskonstruiranu istinu, ku ima o svitu, pokušava tra­ns­ponirati na Bibliju.

Bi bilo strašno, ako bi zabili na božićne dare? Morebit to gluši neobično, ali bi si pojednostavili žitak u predbožićnom vrimenu. Znamda bi uljudna božićna pisma bila alternativa dragim i egzotičnim darom.

Otvarati pisma je najmanje tako uzbudljivo kotno otvara­ti dare. Kad prijatelje i rodja­ke pitamo, ča si želju za Bo­žić, mnogokrat čujemo: „Ne željim si ništ. Imam sve, ča mi je potribno.“ Ča se odnosi na materijalno, onoga svaki človik ima dost i preveć. A ono, ča nije materijalno, ono svakomu fali. Samo da nema­terijalno čuda teže moremo darovati. Dati človiku ruku ili objamiti ga, mnogokrat u srcu prouzrokuje veće zadovoljstvo nego bilo kakov dar.

Čerašnji dan, 5. decembar, je bio Internacionalni dan časnih službov (Ehrenämter). Ov dan je upeljan, da bi se cijenio agažman do­brovoljcev u špor­t­ski društvi, crikveni zajednica i pri drugi inicijativa. Angažirati se za druge, ima dugu tradiciju i je dio društvenoga žitka.

Gdo ima svitlucavu kožu s većimi porami pak kadakoč ima mitesere, on ima masnu kožu, ki mora dobro čistiti. Za to su idealni produkti u obliku gela, čiji sastav bazira isključivo na vodi, prez lipidne komponente. Zatim se preporučuje tonik, ki sadrži alkohol, za dodatno uklanja­nje ostatkov nečistoće. On istovrimeno sužuje pore i ofriškava kožu.

Masnoj koži je potribna osebujna njega, ka regulira sjaj, ka hidratizira kožu i ju dugotrajno matira. Antiseptični dodatak more prepričiti prišćace. Tipično za masnu i problematičnu kožu je pretirano djelovanje žlijezd lojnic (Talgdrüsen). Prilikom njegovanja masne kože je važno regulirati izlučivanje sebuma, a pritom ne isušiti kožu.

Za kršćanske obitelji u cijelom svitu je božićno drivo simbol božićnoga vrimena i betlehemskoga dogodjaja. Ono se skrbi za bo­žićnu atmosferu. Mnogo pr­lje nego je drivo postalo dio Božića, je ono bilo simbol ufa­nja i radosti za Egipćane. Oni su si prilikom zimskoga solsticija, a to je najduža noć ljeta, u svoja prebivališća htili nositi zelene palmine kite kot simbol po­bjede žitka nad smrću.

U zimski miseci mnogo-koga muči črljena koža, ka svrbi i peče i je pupucana. Ako i Vi slišite onim ljudem, ki imaju osjetljivu kožu, ćedu Vam slj­e­deći tanači morebit biti od hasni:

Osjetljiva koža je rijetko masna, obično je relativno suha. Preintenzivno čišćenje kože u zimi, nije preporučljivo. Vruća voda, agresivni losioni i sapuni odstranjuju vla­gu i masti kože pak ju tako isušuju. Vruć i suh zrak u stanu su isto škodljivi. Aparat za vlaženje zraka (Luftbefeuchter) more pomoći. Idealna vlaga za kožu je 60%.

Već-ki ljudi se teško moru osloboditi njevoga klimbima. Gdo pak zna uzrok, zbog čega ništ ne more hititi, ča mu se je nabralo kroz ljeta, on se laglje more učiti preobladati svoje mentalne blokade. Mnogokrat ljudi ne moru hititi dugovanje, ko ne tri­baju, kad se boju, da će im biti još žao za to, ča su je hitili. Kadakoč je dost, da se spomi­njaju nekoga dogodjaja u prošlosti: „Kumaj sam se riješila vaze, je mo­ja kćer ne­srićno pitala, kamo sam ju!“ — To je pak oprav­da­nje za to, da sve počnu čuvati. Ali jedini izlaz iz dileme je, radikalno riješiti se starine i konfrontirati se sa strahom. To je manje strašno nego rivati spravljanje u nedogled.

Dodatki hrani (Nahrungser­gänzungsmittel) su obljublje­ni, ali ne svenek zdravi. Vitamine gledamo kot prototip zdravlja, ali oni u slučaju pre­doziranja (Überdosierung) moru škoditi zdravlju. Gdo se normalno hrani i do neke mjere zdravo, on je opskrbljen sa svimi važnimi vitamini i elementi u slijedi (Spurenelemente). Moderna hrana sa­država već vitaminov nego premalo. Iznimke su folna ki­selina, ku sadržavaju paradaj­zi, ugorki, orandže, kelj i mli­čni produkti, vitamin D (ko­ga sadržava žubance, jetre, masne ribe), vitamin E, koga sadržavaju biljna ulja i liš­njak, fluor, jod i selen.

Fizičari s eksperimenti poku­šavaju razvezati tajnu fiziku Boga. Neki kvantni fizičari mislu, da bi mogli otkriti Bo­ga u »hiper prostoru (Hyperraum)«. To je prostor s četirimi dimenzijami ili još već. U hiper prostoru se ne triba letiti friže ne­go je svitlosna brzina, a ipak se more friže dojti na cilj nego svitlost. Kvantni fizičar Michael König ve­li, da hiper prostor u svojem centru ima izvor, iz koga je sve proizašlo, Zem­lja, svemir, paralelni sviti, ako postoju, i hiper prostor sam. A ta centar da je Bog. Veliki prasak (Urknall) bi mogao biti prijelaz iz prijašnjega univerzuma. Ta univerzum, da se ni­je širio kotno naš, nego suživao, dokle je njegova materija bila zgusnuta u izuzetno maloj točki. Čim je ta sekunda bila dostignuta, je po­čeo proces u obrnutom pravcu. Nije ni isključeno da se ta proces još svenek zbiva, na drugi mje­sti univerzuma. Nekim kvantnim fizičarom se čini mogu­će, da človik postoji većkrat u bezbrojni paralelni sviti. „Ako se človičji duh u takovom mul­tiverzumu more multiplicirati“, piše autor Vol­ker J. Becker u svojoj knjigi Tajne misli Boga, „bi u principu morao biti ne­umreć“. Ne vjeruju to svitske religije?