Ste znali? - Zač je špinat zdrav?

Premda špinat ne daje natprirodne moći, je ipak jako zdrav. Bečanski znanstveniki su izvidili, da špinat čuva deoksiribonukleinsku kiselinu (Dna) bijelih krvnih tjelešcev (Desoxyribonukleinsäure weißer Blutkörperchen) od defekta.

 

Deoksiribonukleinska kiselina sadrži genom (Erbgut), u kom su kodirani svi nasljedni podatki nekoga človika. Za vrime 16-dnevne študije su probandi jili svaki dan porciju homogeniziranoga špinata. Pred jilom, za vrime jila i po jilu se je mirilo, kako reagira Dna limfocitov na encime, ki joj škodu.

 

Tagovi: 

Ste znali? - Nas more vjera ozdraviti?

Kip Divice Marije more ublažiti boli onomu, gdo vjeruje u nju. To su dokazali stručnjaki. Vjerni ljudi laglje preobladaju konflikte, krize i stres. To svenek nanovič potvrdjuju empirijske študije. Stručnjaki sveučilišća u Oxfordu su objelodanili aktualan eksperiment: 12 katoličanov i isto toliko  ateistov je gledalo marijansku sliku i neku drugu neutralnu. Neposredno potom su probandi strujom udareni i oni su morali ocijeniti bol. Rezultat je bio jasan: Katoličani su ćutili za 10 % manje boli.

Tagovi: 

Ne postoji krivo vrime, samo kriva pratež!

„Bože, udili mi vedrinu duha, da prihvatim ono, ča ne morem minjati, daj mi hrabrost, da minjam, ča minjati morem i mudrost, da razlikujem jedno od drugoga.“

Ov citat, ki se pripisuje teologu Friedrichu Christophu Oetingeru, je jako popularan. On odgovara i za vrime. Sunce, vihor, nevrime, godinu i snig sigurno minjati ne moremo. Ipak je u človiku diboko zakorenjena želja, da bi nadjačao prirodne sile.

 

Tagovi: 

Jesenski dan

Doba je, Gospodine.

Dugo je bilo ljetno vrime.

Vrzi sinj na sunčane ure,

a na lapte vjetre pusti škure.

 

Zapovi zadnjoj litinji,

da brzo mora zrejati,

dvimi južnijimi dani

ćeš joj se smilovati,

napuniti plod punoćom,

a vino po zadnji put slatkoćom.

Tagovi: 

Ste znali? - Kako postupati, kad živina skoči pred auto?

Jeseni se na cesta staju nesriće, u ki su involvirane divlje živine. Osebito guste su kolizije sa srnami, jeleni i divljimi svinjami. Uzrok za to su pokošena polja, na ki su živine izgubile svoje zaviće i prik cest bižu u loze. Uza to si divlje živine zvećega idu iskati hranu, čim se počne mračiti i tako upravo s jutarnjim i večernjim prometom dolazu u dodir. Vozači se zato na pogibelni relacija neka vozu oprezno, svenek neka računaju s tim, da moraju kočiti, zašlajfati se. Neka imaju u viziru rub ceste, i veći razmak najpernjemu autu, da bi mogli reagirati na naglo kočenje.

Tagovi: 

Ezoterika nije ništ za obrazovane ljude

Naziv ezoterika obuhvaća metode, tehnike i ideologije, ke su na rubu metafizičke filozofije, ada premišljavanja, ko se bavi s natprirodnom dimenzijom. Iako su mnogi pogledi u ezoteriki kontradiktorni (widersprüchlich), jedno im je skupno: Nijedan postulat se ne da ni empirijski (na temelju iskustva), a ni racionalno (na temelju razuma) dokazati, a ipak je zastupan s apsolutnim osvidočenjem.

 

Tagovi: 

Zač je potribno šparati i pažljivo zahadjati s pinezi

Ideja da 31. oktobar bude Svitski dan štednje/šparanja, se je rodila 1924. ljeta u Milanu, kad su se na ta dan na 1. Internacionalnom kongresu sastali predstavniki svitskih štednih institucijov, da bi našli izlaz iz krize po Prvom svitskom boju. Oko 350 predstavnikov financijskih institucijov iz 27 zemalj svita se je složilo, da je šparati potribno za razvitak človičanstva.

 

Tagovi: 

Ste znali? Buče su jagodičasto sadje?

Buče slišu rodu s latinskim imenom Cucurbita. U kulinarstvu se buče tretiraju kot povrće, ali u botaniki su one jagodičasto sadje (Beerenfrüchte), ar im košćice slobodno ležu u sadovnom mesu (Fruchtfleisch). Buča broji med najstarje kultivirane rasline (Kulturpflanzen). Skoro 10.000 ljet dugo je ona poznata. Buča potiče iz Južne Amerike, a Portugalci su ju u 16. stoljeću donesli u Europu.

Tagovi: 

Očenaše nikada nećete moliti zaman!

Ja sam znala moliti samo očenaše, je jednoč rekla simpatična svetica iz Lurda, Bernadette Soubirous. I zaistinu su očenaši velika dragocjenost Lurda. Pri svi skazanji je Bernardica molila očenaše. Molitva očenašev je nastala u kartuzijanskom redu (Kartäuserorden). U sridnjem vijeku je Crikva proživljavala krizu zbog raskola, takozvane Zapadne šizme. Politika je bilo jedno, a narodna pobožnost drugo. Ljudi su evandjelje nosili u svoji srci i poštovali Jezuša Kristuša i Divicu Mariju.

Tagovi: 

Ste znali? - Kako farbe djeluju na nas?

Farba ognja, a to je črljeno, nam daje energiju, ku si moremo povećati, ako si nažgemo na djelatnom mjestu črljenu sviću. Prostoriju, u koj neka budemo kreativni, ada moremo oblikovati s črljenimi nijansami.

 

Žuta farba je odgovorna za  pozitivno raspoloženje. Ona podupira zdravlje i harmoničnost. Žute zidi ili firongi slišu u sobe, u ki se družimo s drugimi.

 

Zeleno nas spominja na to, kako rastu stabalja. Ono je dobro za vitalnost. Zelena farba nas smiruje, ali ona je i prava tankarnica za snagu. Zeleno sliši u sobe, u ki kanimo počinuti.

 

Tagovi: