Broj darov moremo ograničiti tako, da darujemo kot obitelj, a ne svaki kotrig za sebe. To znači da staramajka neće dostati nekoliko lakocijenih darov, nego jedan funkcionalan dar od cijele obitelji.

Hrana je uvijek dobar poklon, osebito ako je lista ljudi, ke kanimo obdariti, velika. Božićne kolačiće zapokati u staklenke i ukusno zamotati, je dar, ki nije drag, a dohadja iz srca. Sigurno će brzo nestati.

Ukrasnu košaru ili škrablju napuniti s malimi dari, je isto dobra ideja.

Već-ki ljudi su i onda optimistični, kad nimaju uzroka za to. To stručnjake jako čudi, i oni su se bavili s tim, zač zagriženi optimisti čemerne prognoze jednostavno ignoriraju. Vjerojatno ćete reći, da optimizam nikada ne škodi. Do neke mjere imate i pravo. Pozitivan stav prema žitku more smanjiti stres i strahe. On podupira zdravlje i psihičko dobrostanje. Nije ada zaman, da je geslo „Misli pozitivno!“ med tanači, ki se davaju za uspješan žitak, najpopularniji.

Premda špinat ne daje natprirodne moći, je ipak jako zdrav. Bečanski znanstveniki su izvidili, da špinat čuva deoksiribonukleinsku kiselinu (Dna) bijelih krvnih tjelešcev (Desoxyribonukleinsäure weißer Blutkörperchen) od defekta.

Deoksiribonukleinska kiselina sadrži genom (Erbgut), u kom su kodirani svi nasljedni podatki nekoga človika. Za vrime 16-dnevne študije su probandi jili svaki dan porciju homogeniziranoga špinata. Pred jilom, za vrime jila i po jilu se je mirilo, kako reagira Dna limfocitov na encime, ki joj škodu.

Kip Divice Marije more ublažiti boli onomu, gdo vjeruje u nju. To su dokazali stručnjaki. Vjerni ljudi laglje preobladaju konflikte, krize i stres. To svenek nanovič potvrdjuju empirijske študije. Stručnjaki sveučilišća u Oxfordu su objelodanili aktualan eksperiment: 12 katoličanov i isto toliko  ateistov je gledalo marijansku sliku i neku drugu neutralnu. Neposredno potom su probandi strujom udareni i oni su morali ocijeniti bol. Rezultat je bio jasan: Katoličani su ćutili za 10 % manje boli.

„Bože, udili mi vedrinu duha, da prihvatim ono, ča ne morem minjati, daj mi hrabrost, da minjam, ča minjati morem i mudrost, da razlikujem jedno od drugoga.“

Ov citat, ki se pripisuje teologu Friedrichu Christophu Oetingeru, je jako popularan. On odgovara i za vrime. Sunce, vihor, nevrime, godinu i snig sigurno minjati ne moremo. Ipak je u človiku diboko zakorenjena želja, da bi nadjačao prirodne sile.

Doba je, Gospodine.

Dugo je bilo ljetno vrime.

Vrzi sinj na sunčane ure,

a na lapte vjetre pusti škure.

Zapovi zadnjoj litinji,

da brzo mora zrejati,

dvimi južnijimi dani

ćeš joj se smilovati,

napuniti plod punoćom,

a vino po zadnji put slatkoćom.

Jeseni se na cesta staju nesriće, u ki su involvirane divlje živine. Osebito guste su kolizije sa srnami, jeleni i divljimi svinjami. Uzrok za to su pokošena polja, na ki su živine izgubile svoje zaviće i prik cest bižu u loze. Uza to si divlje živine zvećega idu iskati hranu, čim se počne mračiti i tako upravo s jutarnjim i večernjim prometom dolazu u dodir. Vozači se zato na pogibelni relacija neka vozu oprezno, svenek neka računaju s tim, da moraju kočiti, zašlajfati se. Neka imaju u viziru rub ceste, i veći razmak najpernjemu autu, da bi mogli reagirati na naglo kočenje.

Naziv ezoterika obuhvaća metode, tehnike i ideologije, ke su na rubu metafizičke filozofije, ada premišljavanja, ko se bavi s natprirodnom dimenzijom. Iako su mnogi pogledi u ezoteriki kontradiktorni (widersprüchlich), jedno im je skupno: Nijedan postulat se ne da ni empirijski (na temelju iskustva), a ni racionalno (na temelju razuma) dokazati, a ipak je zastupan s apsolutnim osvidočenjem.

Ideja da 31. oktobar bude Svitski dan štednje/šparanja, se je rodila 1924. ljeta u Milanu, kad su se na ta dan na 1. Internacionalnom kongresu sastali predstavniki svitskih štednih institucijov, da bi našli izlaz iz krize po Prvom svitskom boju. Oko 350 predstavnikov financijskih institucijov iz 27 zemalj svita se je složilo, da je šparati potribno za razvitak človičanstva.

Buče slišu rodu s latinskim imenom Cucurbita. U kulinarstvu se buče tretiraju kot povrće, ali u botaniki su one jagodičasto sadje (Beerenfrüchte), ar im košćice slobodno ležu u sadovnom mesu (Fruchtfleisch). Buča broji med najstarje kultivirane rasline (Kulturpflanzen). Skoro 10.000 ljet dugo je ona poznata. Buča potiče iz Južne Amerike, a Portugalci su ju u 16. stoljeću donesli u Europu.