Retinol je čisti oblik vitamina A, točnije rečeno vitamina A1. U tijelu se on pregradjuje u tretinoin. Jur zdavno vračitelji retinol hasnuju kot efektivno sredstvo protiv naborov, neelastične kože i  neželjene pigmentacije. Jur niska koncentracija, i to do jednoga procenta, jača vezivno tkivo (Bindegewebe) i zaustavlja djelovanje encimov, ki razgradjuju kolagen. I pacijentom, ki imaju jake prišće, dostaju retinol na recept, ar on liječi i akne.

Gdo si kani očuvati lipotu svoje kože, on mora znati, ka krema, je najbolja. To definitivno nije lako. Dandanas postoji zaista mnogo produktov za njegu kože, ki se diču, da imaju čudotvoran efekt. Za nekoga more zaistinu biti čudotvoran, ali ne za sve. Zdrava i lipa koža je blagodat (Segen). Ako kanimo, da nam takova ostane, moramo pažljivo zahadjati s njom. Moramo hasnovati preparate, ki nam odgovaraju. Zato ćemo Vam danas predstaviti nekoliko sastojkov preparatov, da bi Vam olakšali izbor. Pravoda ti sastojki moraju odgovarati i Vašemu  tipu kože.

Zeleni lukac/lučac ili u Hrvatskoj i vlasac je uz peršin najpoznatiji kuhinjski začin (Küchenkraut). On je žilava raslina i sliši familiji lukov. On ljubi vlažno i hranljivo tlo i uživa u suncu. Udomaćen je u cijeloj Europi, sjevernoj Ameriki, Afriki i sridnjoj Aziji. Na protuliće zeleni lukac raste i na obličnici (Fensterbrett). Kot sočna kuhinjska biljka s blagim ukusom luka se prilagodi svim jilišem, ki podnašaju ukus luka.

Najbolje je, žbričke rizati škaricami, da lučac ne bi izgubio preveć soka. Naravno je frižak najbolji.

Kad su biblijski vrti dio javnoga parka, su otvoreni za izletnike. Oni služu rekreaciji, meditaciji i vjerskomu obrazovanju. U mnogi raslina se zrcalu pripetenja Biblije. Mi u Austriji imamo osam takovih vrtov. Jedan od njih je u Greisinghofu. Greisinghof leži u Mühlviertelu na saveznoj cesti B124. Linz je odanle udaljen 29 km, a Beč 200 km. Biblijski vrt u Greisinghofu poziva u hlad brajde (Weinlaube) ili na šetnju uz stabalja, ka su spodobna cipresam.

Neandertalci su po našem mišljenju bili lovci, ki su u ledenoj dobi lovili mamute. Ali istraživanja velu, da neandertalci nisu jili samo mamute, nego da je njev jelovnik bio opširniji nego mislimo, i da su oni jili i biljnu hranu.
Fakat je, da su i Homo neanderthalensis i rani Homo sapiens jili sve ono, ča su našli u svojoj životnoj okolici. Danas moremo reći, da su neandertalci u mediteranski zemlja jili drugu hranu, nego neandertalci, ki su živili sjevernije.

U biblijskom vrtu rastu biljke, ke su spomenute u Bibliji. Njih je blizu 150. Neke od njih rastu i u naši kraji. Cilj biblijskoga vrta nije čista botanika, nego u prvom redu prikazivanje biblijskih sadržajev. Biblijski vrti moru biti i dio parka i otvoreni za izletnike. Na svaki način služu rekreaciji, meditaciji i vjerskom obrazovanju. Mnoge rasline nosu sa sobom pripetenja iz Biblije ili kršćanstva. U Nimškoj imaju skoro toliko biblijskih vrtov kot je spomenuto raslin u Bibliji. Mi u Austriji ih imamo osam.

• Travnik površine 200m2 dnevno producira toliko kisika kot je potribno obitelji, ka ima četire kotrige.
• Travnik je prirodni filtar za ugljični monoksid i nitrate.
• Travnik pomaže čistiti vodu, ka curi u tlo.
• Travnik čisti prah iz zraka. Upravo manjak travnikov je uzrok, zač se dogadjaju pješćane oluje (Sandstürme) u pustina.

Posadit ću u pustini cedar, akaciju, mirtu i uljevo stablo. Štepu ću pretvoriti u lozu cipresom, brijestom i pušpamom. (Izaija 41:19)
U Bibliji je zemaljski raj bio vrt, a Adam njegov prvi vrtljar. Urediti vlašći biblijski vrt znači, koracati po Adamovi slijedi. Botaničari su zeli u ruke Bibliju i marljivo popisali biljne vrsti, ke su spomenute u njoj.

Papa Benedikt XVI. je na Bijelu nedilju, a od 2000. ljeta početo i Nedilja Božje milosrdnosti, proglasio blaženim Ivana Pavla II. Da bi to bilo moguće, se je moralo na zagovor poljskoga pape po njegovoj smrti dogoditi čudo. Ali čudesa su se dogadjala jur u vrimenu, dokle je Karol Wojtyła još živio.

Najvažnije je za cvatuću kiticu, da je vidjena. Rasline se pomnožavaju oplodjom insektov (Insektenbestäubung). Zato za vrime cvatnje izazivaju pažnju kričećimi farbami. Najvažnija nakana im je, privući čim već pčel, bumbarov (Hummeln), leptirov (Falter) i kukcev. Pri vabljenju rasline moraju biti zvite i lukave. Insekti je naime pohadjaju zato, da bi mogli grickati od slatkoga nektara, koga im producira cvijet.