Ako kanimo koga pozdraviti, mu željimo dobrodošlicu. Rič dobrodošlica je po gramatičkoj kategoriji imenica i označava nimšku rič „Will­kommensgruß“, a deklinira/ sklanja se kao imenica že­n­skoga roda: On se je jako veselio dobrodošlici, s kom su ga presenetili njegovi prijatelji. Ona upravo piše dobrodošlicu, s kom kani pozdraviti svo­je nove susjede.

Ovput nastavljamo s našimi napomenami u vezi s instru­mentalom muškoga roda, o čemu smo u zadnem broju počeli pisati.

Kod minjanja nastavka –om u –em imamo i odstupanja:

1) Razlog tomu odstupanju more biti laglji izgovor riči. Tako je normirano na pri­mjer zecom, Bečom, misecom, keljom, hmeljom… jer je „zecem, Bečem, misecem, ke­ljem, hmeljem…“ teško za izgovoriti. Ovde se zbog disimilacije ne minja o u e, ia­ko osnova riči završava na meki suglasnik (palatal).