Kad se je Jezuš oprašćao od svojih apoštolov, rekao im je: „Dana mi je sva oblast na nebu i na zemlji! I nut ja sam s vami sve dane, ča do konca svita!“

/Mt.28, 18-20./

Nigdor ovakovoga teštamenta nije dao svojim kao Jezuš, on će ostati s nami ča do konca svita. Nijedan od umrlih ovoga o sebi nije rekao, samo on. Samo on je mogao reći: Mir s vami, ne bojte se! Kako bi mogao reći, da se ne bojimo, ako ne bi bio s nami? Otišao je i još je s nami, jer med nebom i zemljom nima granice. On je ovde na jedan nebeski način, pod oblikom preobraženoga tijela. Strahujemo ča će biti s našom dicom, ča čeka na nje. Ča čeka na nje? Bog čeka na nje, ki je s njimi do konca svita. Zato pravovjernik ne more bit pesimist. Bog je s nami, bit će i s našom dicom i unuki i sa svimi pokoljeni, ka još na svit dojdu.

To je ta velika srića vjernika, da ne more biti nikad napušćen, sām, jer Bog je uvijek s nami. Kako bi to izgledalo, Bog je s manom a ja se bojim.

To je velika prednost vjernika, da vjernik nikad nije sam i uvijek ima za sobom Boga, ki se skrbi za ptice nebeske i lilije na polju. Kakova očinska briga za človika. Čemu onda briga, kad Bog toliko brige nosi za me! A ta moja briga, strah ionako ne donese ništa. Glavu si lamljem, a Bogu je sve jasno i virostuje nad manom, kao majka nad svojim ditetom.

Onako bezbrižno sve položiti u Božje ruke. Pozivati Boga, kako je to malo ditešce pozivalo svoju majku. Htilo se je zbuditi, nekako nemirno je spavalo i kad se je htilo zbuditi, spustiti je htilo samo ovu jednu rič: majka! Da dite, ovo sam! Dosta je bilo ditetu, da je majka uza nje, i spavalo je dalje. Tako i mi, ako zdahnemo. Bog! Dosta je, moremo mirno spavati i preporučiti Bogu svu svoju budućnost i sve drugo.

Jezuš se je stalno zručao Bogu-Ocu. Na križu je pak ovako zdahnuo: Oče u tvoje ruke predajem duh moj. Sve je u Božji ruka. U Božji ruka smo, Bog nas na ruka nosi, ča bi još već. Zato budite bez brige, jer on, Bog nosi brigu za nas komu je dana sva oblast na nebu i na zemlji.

Čemu strah od budućnosti? Ča se Jezuševo obećanje nije spunilo do dana danas? Ča nije stao Bog uza one, ki su ga za pomoć prosili? Ne pozdravljamo ovako našu nebesku Majku: Još nikad nije bilo čuti, da bi ti bila koga zapustila, ki te je na pomoć zvao? Koliki svidoču da im je Bog upravo u najvećoj bezizglednoj nevolji pomogao. Ča ne svidoči i naš hrvatski narod, da mu je bio Bog i Marija najveća pomoć u sudbonosni dani tokom njegove povijesti? Vjerujemo, da Bog i Marija i danas stoji uz one narode, ke su potlačili, kako je potlačen i danas hrvatski narod.

Gdo ima vjeru nima straha, jer s kim je Bog, ta ne more strahovati, jer Bog je ki je, a sve drugo postoji nek zato, jer je od Boga stvoreno. Zato ov članak, da budemo mirno i u ufanju u Boga živili, jer kako je zakriknuo sv. Štefan kralj, kad ga je htio poganski plaćenik umoriti: Ako je Bog s manom, gdo je protiv mene? I krvnik je pobignuo.

Ako je Bog s nami, onda krvnik pobigne od nas, dosta je samo izreći njegovo ime, Bog, kako je htila ta majka reći samo ovo svojemu ditetu. „Dite, ovde sam“ — i dite je mirno spavalo.

Gdo Boga ima, mirno spava, jer virostuje nad njim Bog sām.

p