„Ja, kao pendler ki dolazi u Beč moram reći: To je divni (toll) grad, ali ja nikad nisam na Beč gledao kao na svoju domovinu. To je morebit pogibeljno, ako ovo Häupl pročita“ (ministar Norbert Darabos). „Danas sam ponosna na to (svoje hrvatske korjene) i gajim to u mnogom. Zaželjim si da sam bolje naučila hrvatski“ (glumica Eva Marija Marold). To bi bili tipični citati iz „2x1, Ljetnih razgovorov, gradišćanska Hrvatica susreće pendlera ki dolazi u Beč (Der Standard).

Pred isključenjem iz stranke — zbog diplomskoga djela. „Ja sam svoju osobnu priču obdjelao u svojoj diplomskoj radnji („Zum Selbsverständnis der burgenländischen Kroaten in der zweiten Republik“). To je skoro dopeljalo do debate o isključenju iz stranke. To mi je u ondašnjoj Spö prilično naškodilo, budući da ta stranka ovde nije tako dobro prošla. Generacija mojih roditeljev bila je indoktrinirana onom analizom ku su onda poznavali peljajući hrvatski-govoreći socijaldemokrati iz svojega iskustva.

Oni su u Beču bivali pomalo diskriminirani i nazivani glupimi Krovoti i Čuši. Onda su se vratili u Gradišće i rekli: Moraš zatajiti svoj jezik, e da bi postigao socijalni uspon. Tim je to i za našu generaciju bilo teško, jer su mnogi roditelji isto tako mislili“ (N. Darabos). I onda o tom, zač je on sa 17 ljet još jednoč učio hrvatski. „Učio sam jezik kao dite do sedmoga ljeta života. Onda sam prošao u školu u Beču i ovde je to bilo potisnuto (verdrängen). No onda sam si rekao: Pak toga ne more biti. Ne moreš sām sebe zatajiti. S tim triba biti upravo obratno: To je višak vridnosti za čije priznanje se moraš boriti. Nije cilj asimilacija, nego integracija, ali s naglaskom na svoji korjeni.“ Na pitanje more li hrvatski jezik koristiti kao političar, rekao je: „Bio sam pred kratkim vrimenom na Croatian Summitu, skupu 18 europskih šefov držav. Ima ovde jedan drugačiji pristup prema hrvatskim, srbijanskim i bosanskim predstavnikom, kada se s njim zna govoriti na njevom materinjem jeziku. Samo da se oni nam malo čudu, jer ov hrvatski jezik kim mi govorimo, je jedan arhaički hrvatski, ča znači da se je on kroz 470 ljet konzervirao. 

Marold: „Srednjovisokonimški rečeno na (dobrom) nimškom“ — „i onda se oni čudu zbog nekih pojmov“ (Darabos). Drugi put već o rodjenoj Vorištanki Evi Mariji Marold.

(Josip Seršić)