Kot dici nam je majka govorila: „Oblici se teplo, da se ne nazimiš!“ „Neka pojti van s mokrimi vlasi, da ne obetežaš!“ Je majka imala pravo? Nje tanači nisu znanstveno dokazani. Prehladu naime prouzrokuje virus. Znanstveniki, ki na polarni štacija istraživaju, se kumaj nazimu. Uzrok za to je, da je u polarnom ledu virusom prezima. Da zima i vlaga narušuju otpornost i da človik laglje obeteža, ostaje špekulacija.
Na imunski sistem utiču psihički faktori. Komu je zima, a pod tim trpi, znamda zaistinu laglje dostaje hunjavku. Eksperimente, tokom kih su probandi bili izloženi različnim vrimenskim uvjetom, su pokazali, da je postotak infekcije svenek isti.
Amerikanski stručnjaki su 1968 uznikom virus hunjavke unosili u nos. Zvana da je ov eksperimenat u moralnom pogledu problematičan, med mrzlinom i infekcijom nije bilo korelacije.
Da človik u zimi većkrat ima hunjavku nego ljeti, nije statistički dokazano. Nije naime sigurno, da se hunjavka javlja zimi gušće nego ljeti. Ako ova tvrdnja odgovara istini, bi mogla imati posla s tim, da se zadržavamo već u zaprti prostorija, kade su idealne okolnosti za viruse. Redovito prozračivati stane u zimi, bi pak moglo pomagati. Ali ni to se tako točno ne zna.