Jezuš je umro na križu, a tri dane kasnije se je goristao. To je nevjerojatno, ili? Jezuš je Božji Sin u smislu da je On Bog, ki se je očitovao u ljudskom izgledu (Ivan 1,1-14) On nije samo dobar človik, učitelj ili prorok. Dokazao je to tim, da se je goristao od mrtvih. Po Jezušu moremo upoznati Boga. On je platio za grih, ki nas je odvajao od Boga.

Recimo da nas je dopao strašan beteg, a doktor nam veli, da ima spasonosnu medicinu za nas. Nam nije dost, da znamo, da postoji vračtvo. To vračtvo moramo i nutarzeti, da bi ozdravili. Spodobno je s Božjom ljubavlju i Jezuševom žrtvom. Dokle ne primamo njegov dar, nas ne more spasiti. Ako odbijamo medicinu, kad ionako nismo betežni, nam ona ne more pomoći. Prvo moramo priznati našu grišnost, da mi Bog  more pomoći, da me Jezuš more otkupiti od griha.

Ako priznamo, koliko je Jezuš za nas učinio, ćedu nam biti oprošćeni grihi, veli Sveto Pismo. Ali s tim nećemo najednoč nastati perfektni. Ali zveličit ćemo se. Laglje će nam biti s tim znanjem, s tim ufanjem i s tom vjerom. I nadalje ćemo grišiti, ali na temelju naše veze s Bogom, mu se moremo povjeriti i ga prositi za oprošćenje i jakost, da ubuduće donašamo bolje, perfektnije odluke. Človik, ki se kaje za svoje prestupke, onomu ćedu biti oprošćeni.

Bog človiku daje žitak vječni na temelju Jezuševoga otkupljenja. Sad, kad je odstranjena barijera med nami i Bogom, imamo slobodan pristup u vječni žitak po smrti. Sve, ča Bog od človika potribuje je, prihvatiti Jezušev dar i s vjerom stupiti u vječni žitak. Vračitelj nam nosi vračtvo, ali mi je moramo nutarzeti.

U molitvi potvrdjujemo, da s veseljem primamo Jezuševu žrtvu. Mi moremo prositi Boga, da dojde u naš žitak i nas pretvori u onoga človika, ki mu se dopada. Molitva je razgovor, kakovoga imamo s prijateljem, družicom, tovarušem. Ne postoji pravi ili krivi razgovor. Nije važan izbor riči, nego je važan govor našega srca. Molitva je na priliku ova:

Jezuše, ja Te kanim peršonski upoznati. Ja znam, da mnogo-čega ne činim dobro, da grišim, i da ja sve to nisam u stanju revidirati ili korigirati. Zato Ti hvalim, da si to Ti učinio Tvojom smrću, da si platio za moje grihe. I sada me već ništ ne odvaja od Boga. Hvalim Ti za to, da oprašćaš moje falinge, prestupke, i da me prem svega ljubiš. Vječno si željim ostati s Tobom, ar si moj Spasitelj i Otkupitelj. Ostani s manom i danas. Preobrazi me u človika, ki Ti je po volji.

(Agnjica Schuster)