Gledate znamda tako jako na zdravlje, da se trudite odreći se cukora, kave i putra? Ne triba biti. Efekt je minimalan, tvrdu najnovije študije. Doba je poslušati na vlašći trbuh i jisti ono, ča nam se rači. 49 študijov iz 18 zemalj sa 600 tisuć diozimateljev veli, da recimo živinska mast nije čemernija za srce i krvotok nego raslinska. Od 70-ih ljet se je prodikovalo, da se neka da prednost ulju, ne putru, ar da biljna mast prepričuje infarkt i kaplju, a živinska opterećuje srce i krvne žile.
Znanstvene spoznaje su svenek samo tako dugo validne dokle je druge spoznaje ne pobiju: Mislilo se je, da je rafiniran cukor čemeran, a pak se je ispostavilo, da je bojse ta takozvani zdravi sadovni cukor istotako čemeran ili dobar.
Bojse da se od alkohola debljamo, ali črno vino nas čuva od srčanoga infarkta, kaplje i dijabetesa. Je li se debljamo od alkohola, ovisi o mnogi faktori, a i od spola. Svakidanje staklo črnoga vina zbog toga kad sadržava resveratrol čuva srce. Ali u medjuvrimenu je poznato, da su i pivo, bijelo vino i žgano zdravi za srce, krvne žile i cio metabolizam (Stoffwechsel). A opet: Alkohol je i škodljiv, ar moremo nastati ovisni od njega, a on more prouzrokovati i rak. Balastne supstancije prepričuju rak debeloga čriva. Ali postoju i one študije, ke to ne potvrdjuju. Je li će ostati pri tom, da živinska mast nije škodljiva, to zasad ne znamo. Na svaki način su stručnjaki za hranu danas osvidočeni, da je mediteranska kuhinja s mnogo povrća, malo živinske masti i mnogo maslinovoga ulja najzdravija. Veli se, da je kardioprotektivna, a to znači, da čuva srce. Vidilo se je, da snižuje rizik za infarkt i kaplju za 30 procentov. 7400 Španjolcev s povišenim rizikom za srčani infarkt je jilo mediteransku hranu.
I prez športa su diozimatelji mogli snižiti svoj rizik. Kako da moru rezultati u študija biti tako kontroverzni? Tanači, kako hraniti se idealno, mnogokrat baziraju na rezultati eksperimentov. Živine u laboratoriji dostaju odredjenu hranu. Onda se na temelju posljedic hrane na živine zaključuje i na človika.
Mnoge študije unajper odredjuju rezultat. Tako na priliku daju nalog študije u vezi s resveratrolom zemlje, ke imaju jaku vinsku industriju. Kad producent limonadov daje nalog za študiju, njegova limonada ne smi prouzrokovati debljanje.
S druge strani študije izvan laboratorija nisu jako reprezentativne. Čudakrat diozimatelji ne odgovaraju na pitanja iskreno. Gdo jur rado priznaje, da je grišio s fastfoodom, čipsi ili čokoladom? Financirati študije o hrani je predrago. Ča se dandanas sigurno zna, je to da je efekt povrća za zdravo jilo genijalan.
(Agnjica Schuster)