Ne frguna svaki microsoft-software-gigantu Billu Gatesu bogatstvo, ko mu se šaca na 40 milijardov dolari. Ali Gatesovo imanje je još malo u prispodobi s onim, ko je u Fort Knox-u, u amerikanskoj saveznoj zemlji Kentucky. Onde se čuvaju zlate rezerve državne riznice Sjedinjenih Amerikanskih Držav (Sad). Još i amerikanski predsjednik smi u Fort Knox samo s posebnom dozvolom. 

Zlato u Fort Knox-u ima vridnost od 150 milijardov dolari. To je skoro četirekrat toliko kotno iznaša imanje Billa Gatesa.

U prispodobi s tim, ča ima centralna banka Kine, to nije ništa. Ona ima pinezne rezerve od cirka dvih bilijoni dolari, a to je 13 puti toliko kot u Fort Knox-u. Na tržišću zlatom su internacionalne centralne banke velike sile: Amerika, Nimška ili Italija imaju tako ogromne rezerve, da bi se srušila cijena, kad bi one njeve plemenite metale plasirale na tržišću. 

Zlato je plaćno sredstvo u vrimenu krizov. Zlato je vridno i onda, kad pinezi već ništ nisu vridni. Zato centralne banke euro-cone od 2009. ljeta imaju dogovor, ki ograničuje prodaju zlata na ljeto. Već nego 400 tonov zlata te centralne banke ne smu prodati.