Dandanas se čudaputi tvrdi,da je feminizam posao 19.stoljeća. Žene da imaju juriste šanse imogućnostiu žitku kot imuži, rav -no pravnostmed spolijur davnopo stoji, a seksizam u našemdruštvu uopće nije tako dramatičankot se to prikazuje. Feminizam ada ništ nije dr u -gačije nego čreda žen, ke sekanu prićaćiti, se važnimipravitii ićikomu na ži -vce. To je popriliki te o -rija ču damuži ali ižen, ke sene ćutu kao feministice.Čisto tako jednostavna ovatematika ali opet nije…

Kad dani nastaju kraći a noći duže, jedan ili drugi rado prebavi večer na ugodnoj sofi pred televizorom. Ali gdo ne bi poznao situaciju, da ravno onda nima dobre televizijske emisije? Kot garancija za individualnu zabavu su se tako u zadnji ljeti sve već utemeljili takozvani „streaming servisi“, ki obiću gledanje najdražih filmov, serijov i dokumentacijov prik interneta 24 ure, 7 dani u tajednu.

Bež farba nam se na protuliće morebit čini malo fad, ali ona je idealna partnerica svim živim farbam nove modne sezone. Nositi bež od glave do pete je must have protu­lićne mode.  Moramo se ada naviknuti na bež farbu, ar je upravo ona jedan od peljaju­ćih trendov u dojdući miseci. Kad jur pišemo o bež farbi, moramo spomenuti sve nje nijanse, od u­mazanobijelih prik onih s ka­feckim podtonom. To je i karamel pak oni toni, ki idu u suro pak je zovemo taupe. Moderne su sve kombinacije bež nijansov u istom outfitu.

Halo, ja sam bomba zdrav­lja! Zovem se lubenica, melona, i imam škuročrljeno, a koč nebere i žuto meso! Najt me morete u svakorjački obliki, jednoč sam ve­ća, pak opet ma­nja, škurozelena, marm­o­rirana, ali na sv­aki način sam slatka. Zvećega se zovem „sugar baby“, ali ako sam žuta, onda „crimson sweet“. Ako vas vrućina omami, ja ću vas ofriškati. Nije ču­do: Lubenica je iz vruće Af­rike! Rasti more i kod nas, ali sa­mo na lapti, kade je vruće. Ona izgleda kot bomba, a ta bomba je skoro sva od vode! Ako pojimo 100 gramov lubenice, pojimo nek oko 30 kalorijov. Cijela lubenica ima 10% cukora, a ostalo je voda.

Kako da je list zelena? Za to moramo razumiti nešto o svit­losti. Danski fizičar Hans Christi­an Oersted je vidio, da magnetska igla tr­za pri nažiganju i ugašanju baterije. O­n­da je engleski fizičar Michael Faraday otkrio da magnetsko polje stvara i električno po­lje. Škotski fizičar James Clerk Max­well je sve znanje o elektricitetu i magnetizmu povezao u teoriju elektromagnetizma. Tako je predvidio postojanje elektromagnetskih valov, ki se gibaju brzinom svjetlosti. Re­zultat je elektromagnetsko polje, ko se preskrajno ponavlja i putuje stra­šno friško. Maxwell je izra­čunao 300.000.000 metrov u sekundi.

Ste jur kada čuli rič networking? Prlje smo za networking govorili, da išćemo poz­nanstva. I networking je iska­nje poznancev, ali s dodatkom da od ljudi, ke upoznamo, imamo hasni. I tako je rekao dobitnik dvih Nobelovih nagradov, Linus Pauling, da njegov uspjeh bazira na njegovi mnog­o­vrsni kontakti, a stoprv zatim na njegovom zna­nju i srići. Moramo biti iskreni: Networking je potriban svim! Socijalni kontakti imaju veliku moć. Od ljudi — ako smo naletili na prave — moremo čuti, kade je raspisano ko djelatno mjesto, kakov je ki šef, koliko se plaća za ovo ili ono djelo. Networking nam proši­ru­je horicont i otvara nove perspektive. Moremo se učiti od koga, ki je morebit jur koracao putem, kim kanimo kre­nuti mi. Zač si ada ne bi poslušali  tudja iskustva, da bi si prišporili vrimena i krivo postupanje? Networking nam pruža šansu, da u pravom hipcu naletimo na prave ljude, da bi mogli realizirati vlašće ideje.

Svaki, ki spi u istoj sobi s člo­vikom, ki hrče, će posvidočiti da se hrkanje ne da ignorirati. Komu gdo cijelu noć „pili“ u uho, on se jutro stane iz stelje trudan. Mno­gi hižniki su se zbog toga jur svadili! Da nam se to ne stane, moramo u na­šu spavaću sobu upeljati tišinu.

Lijenost je manjak volje i ener­gije, da ispunimo svoje zada­će. Ali postoji mali trik, ka­ko se sami moremo nadmudriti i dati na posao. Ako si najper zamemo male ko­rake ili ako veliko djelo po­dilimo u porci­je, moremo smanjiti pritisak, ki je mnogokrat uzrok za lije­nost. Re­du­cirati stres znači, motivirani u relaksiranoj atmosferi obavljati potribne po­sle. Čim za­vršimo jedan ko­rak ili jednu porciju djela, si moremo pofrgunati zasluženu pauzu prelje nego se po­svetimo drugomu dijelu za­da­će. Kad orgulice jednoč svi­raju, ne dura dugo i obavljen je cio posao.

Kako bi se mogli razumiti? Imamo jezik, da se razumi­mo! A ipak se dostkrat u žitku nismo razumili. Razumiti je umjetnost. Ali to ne znači, da ne moremo biti umjet­niki razumivanja. Postoji na­čin, ka­ko bi m­ogli razumiti već, iako nikada nećemo do kraja razumiti svit, druge ljude, a niti nas same. Početo od starogrčkih vri­men mislioci kanu razumiti, kako funkcionira raz­umivanje, i to proces reflektiranja, na či­jem kraju je smisao. Ta proces zovemo grč­kim imenom hermeneutika. Hermeneutika je izvidjanje smisla i bazira na mentalnom diskursu.

Kad otvorimo novine, bi ra­do štali visti. Vist je novin­a, ča novoga, nešto, ča je u gradišćanskohrvatskoj zajednici: