Nedilju je generalni vikar Michael Wüger otvorio pripravu na biškupsku sinodu 2023. ljeta. Svi vjerniki su bili pozvani da izrazu svoje želje, ča je nadprosječno čuda gradišćanskih Hrvatov i činilo.

BORTA — Na parkirališću pred bortanskom Inform dvoranom pregledan broj automobilov. Polag znakov su došli gosti iz svih krajov Gradišća. Ali ipak, samo tako malo ljudi kani biškupu svoje mišljenje reć?

Biškupija je pozvala sve vjernike da dojdu na ovu prvu priredbu u okviru sinodalnoga puta do biškupske sinode 2023. ljeta. Veliko je stalo da će si biškup zeti lazno, da si svakoga posluhne, da mu svaki more reć ča ga bludi.

Dobra prilika si je mislio muž u tretom redu s črljenom kravatom. Nagovarao je ljude oko sebe, da u čim većem broju dojdu na ovu priredbu, tako rekuć kot pojačanje za svoju predvidjenu izjavu.

Konačno je došao 17. oktobar. Naš muž s črljenom kravatom je bio tako nervozan, da još i nije mogao objedvati. Tako je bio nakanjen da konačno dojde do biškupa i mu svoje mišljenje more direktno u obraz povidati.

Skupa sa osam drugih suborcev se je odvezao u Bortu da doživi odmah prvo razočaranje. Biškup se je dao oprostiti iz zdravstvenih uzrokov. Po 20 minutovoj molitvi je počeo zanimljiv dio. Prvo pitanje je bilo: »Ča pravaš ti, Gradišće?« Putem video prinosa su se javili Katharina Graf-Janoška, Markus Wadsak i Stephan Sharma.

Zatim je bio na red podij kade je bio zastupan Franjo Jandrišić kot jedini muž i jedini Hrvat. A konačno je bila na red publika. Kot drugi dojde muž u tretom redu, s črljenom kravatom na red. On se predstavi kot »Horvat Stanko, Großwarasdorf« i odmah veli, da on ne kani reć ča Gradišće prava, nego ča Gradišće ne prava. Na to nabroji dogadjaje u hrvatskom dekanatu prošlih sedam ljet, od kada je fra Božidar Blažević u sridnjem Gradišću. Moderatorica, ka nije bila iz Gradišća upozori na to našega muža s črljenom kravatom, da neka skrati svoju izjavu i neka veli ča si želji.

Veronika Kornfeind, ka je isto tako u velikoborištofskoj delegaciji objasni da si želji da biškup, polag želje pape, sve vjernike ravno pravno posluša i da se i najmanji ozbiljno zamu. Tim je bilo za našega muža s črljenom kravatom prvo kolo završeno.

Drugo pitanje je bilo onda: »Ča more crikva k tomu doprinesti?« Velikoborištofska delegacija se je i ovde javila, a Štefan Bančić iz Šuševa je počeo svoj prinos s izjavom »Riba počne vonjat od glave«. I odmah stavlja pitanje zač se biškup da tako uplivisati od jednoga fratra da ta more šnjim zapovidati.

Treto pitanje je bilo provokantno: »Zač bi moglo Gradišće preživiti i prez Crikve?« Ovde se opet javi muž s črljenom kravatom ki i odmah na početku veli, da ne govori za njega samoga nego za cijelu delegaciju iz velikoborištofskoga dekanata, kade i bilo koga se pita to isto vidi. Polag njega u hrvatskom dekanatu već ne postoju nikakove crikvene strukture i nikakovi odibrani farski tanači.

Po malo već od dvi ura je bila priredba završena. Svi diozimatelji su bili pozvani na agapu da se u mali krugi nastavu razgovori. Naš muž s črljenom kravatom je odmah s dvimi drugimi naletio na generalnoga vikara Michaela Wügera i nastavio razlaganje situacije u dekanatu.

Konačno na bifeju se je i delegacija malo umirila. Nakanjena vist muža s črljenom kravatom se je širila ili u mali razgovori ili putem čedulov, a agapa s kruhaci i pilom je sve pomirila, tako kot si je to željio peljač pastoralne službe Richard Geier.

Branko Kornfeind: Kad je biškup Egidije stupio na vlast je titulirao biškupiju kot četverojezičnu. Ovo se premalo vidi u djelovanju. Plakati, pozivnice sve je samo po nimšku, isto tako je bila današnja molitva samo po nimšku iako je ovde barem deset posto Hrvatov.

Judith Pimperl: Ja bi si željila da je crikva otvorenija prema mladini, da crikva dojde mladini a ne samo da mladina mora dojti crikvi. Isto tako bi biškupija morala već načiniti za školu. (J. Pimperl je ovu izjavu načinila samo po hrvatsku, Franjo Jandrišić je prevodio.)

Ema Karall: Ovo je sada misec Oče našev, pak zač nesmimo va naše crikve Očenaše molit? Samo četire dane je bila crikva otprta u oktobru. Polag farnika neka dojdemo pred nediljne maše molit ke su u misecu dvakrat u osmi jutro, a dvakrat u peti zvečera.

Franjo Jandrišić: Crikva mora biti otprta od svake strani. Ne samo čekati na Top-Down strategiju, ada da ča od biškupa dojde, nego i mi od odzdol moramo aktivno pokrenut proces minjanja. Drugačije za 10 ljet službena crikva već ne postoji.