Dodatki hrani (Nahrungser­gänzungsmittel) su obljublje­ni, ali ne svenek zdravi. Vitamine gledamo kot prototip zdravlja, ali oni u slučaju pre­doziranja (Überdosierung) moru škoditi zdravlju. Gdo se normalno hrani i do neke mjere zdravo, on je opskrbljen sa svimi važnimi vitamini i elementi u slijedi (Spurenelemente). Moderna hrana sa­država već vitaminov nego premalo. Iznimke su folna ki­selina, ku sadržavaju paradaj­zi, ugorki, orandže, kelj i mli­čni produkti, vitamin D (ko­ga sadržava žubance, jetre, masne ribe), vitamin E, koga sadržavaju biljna ulja i liš­njak, fluor, jod i selen.

Samo u ekstremni situacija (betegi raka i početak trudnoće) su dodatni vitamini medicinski indicirani. Kadakoč je povoljno uzimati vitamin D. Drugačije nije po­trib­no krmiti se sa dodatki hrani, velu neovisne študije. Zvana toga su vitamini, ke jimo s hranom djelotvorniji nego oni, ki su u tableta.

Ljudi rado zimaju vitamin­ske preparate, kad je placebo-efekt jak. Ali s vitamini se ne smi šaliti. Preveć vitamina C, kalcija ili magnezija škodi bubrigom, a moru se stvoriti još i kameni. 

Preveć vitamina A more prouzrokovati žuticu (Gelbsucht). Preveć vita­mina D prouzrokuje oja­pnjenje organov (Organverkalkung), preveć selena škodi srčanomu mišiću i jetrom. Redovito se predozira vitamin C. 150 g jagodov ili staklo soka od orandže ili prilog od kru­m­pirov pokriva jur dnevnu potriboću.