Već-ki ljudi se teško moru osloboditi njevoga klimbima. Gdo pak zna uzrok, zbog čega ništ ne more hititi, ča mu se je nabralo kroz ljeta, on se laglje more učiti preobladati svoje mentalne blokade. Mnogokrat ljudi ne moru hititi dugovanje, ko ne tri­baju, kad se boju, da će im biti još žao za to, ča su je hitili. Kadakoč je dost, da se spomi­njaju nekoga dogodjaja u prošlosti: „Kumaj sam se riješila vaze, je mo­ja kćer ne­srićno pitala, kamo sam ju!“ — To je pak oprav­da­nje za to, da sve počnu čuvati. Ali jedini izlaz iz dileme je, radikalno riješiti se starine i konfrontirati se sa strahom. To je manje strašno nego rivati spravljanje u nedogled.

Gdo ima partnera, ki si sve vržuje na stran, ima teško, ar se boji, da će ga znamda o­s­taviti, ako hiti nepotribno dugovanje. Strah biti ostavljen i ostati prez svoje ljubavi, boli u duši. Ali važno je znati, da dugovanja človiku nikada ne moru dati ljubav, još i ne ob­ljubljeni tedi iz ditinstva, ki ima još samo jedno oko. Vje­rojatno nas je človik, od koga smo dostali tedija, imao rado. Je moguće spomenuti se na toga človika i prez tedija? On­da nam naime nije potriban tedi kot surogat.

Ako nam dugovanja okolo nas popunjuju i ispunjuju žitak, nastajemo mali. Bolje je pobirati nutarnje uspomene, a ne krimskrams. Isplati se šetati u prirodi i akumulirati u sebi dare neba. Bolje je pohranjivati i uvlačiti u sebe kipe stabalj, sinokoš, živin i ljudi okolo nas.

Naraman stan je zaistinu impozantan. Ča se je kroz ljeta nabralo, se ne da najednoč spraviti ili odstraniti. Coprnice egzistiraju samo u povidajka. Idealno je, svaki dan obaviti mali dio. A svejedno je, kade početi. Spravljanje ne dura tako dugo kotno pobira­nje. Gdo je jednoč iskoncentri­rao svoju energiju za sprav­lja­nje, onomu ide kot po koncu.

Gdo se ćuti kriv, kad počne hi­tati klimbim, ki je znamda bio još i dost drag svojčas, on si more nakaniti, da sa svom starinom, ku hita, odstarani i svoju neugodnu ćut, svu krivicu, ka ga pra­ti pri spravljanju i čišćenju stana.
Gdo zna, da mora spravljati, a svenek mu važniji termini to onemogućuju, onomu mora biti jasno, da mu nepo­tribna dugovanja stoju na pu­tu! Natrpani regali i nabubane sobe su svenek odraz nutarnje ćuti, ku imamo za vrime. Vas terminski kalendar je pun, ništ u njem nije slobodno, a človik ima već vrimena nego misli. I pod škrabljami se skriva dragocjen prostor, prostor slobode. Isplati se pogledati pod škrablje pune klim­bima osobito sada pred Boži­ći, kad si kanimo urediti stan po božićnu, da bi bilo i mjesta za jaslice.

(Agnjica Schuster)