Jezuš, Sin Božji stoji vas opljuvan pred Pilatom, opljuvana ljubav. Jezuš je i danas med nami opljuvan i to od mnogih ljudi. Dite bogatušev svega i svačega ima, samo ljubavi nima i zame si život.
 

Kad sam jednoč u Koljnofu namješćao farnika, ki je bio dane dugo projden, podvarao sam i njegovoga psa, kucka. Ta pas se je nek plakao i plakao za gospodarom i nije htio žerati ništa, bar ča su mu davali. Čekao i čekao je tužan gospodara. A kad je gospodar, farnik domon došao, skoro ga je požerao od veselja. Ni pas nima veselja bez ljubavi, a kamo li človik. Vas svit je od ljubavi stvoren i sve žaja za ljubavom, človik, živine i drugo.

U Ameriki posadili su dvi grede kitic, ista zemlja, jednako pripravna. Uz jednu gredu su u danu već uri sidili ljudi i gledali te rože, u ljubavi kako rastu. Za nekoliko vrime su postale te rože lipše ke su ljudi ljubavlju gledali od onih, ke nigdor nije gledao. Zato jer je ljubav univerzalna moć, ka sve oživljava.

Živiti zajedno s človikom, ki nima ljubavi, je pakao. Nije se čuditi, da se mnogi i mnogi raspitaju. Ne sudite nikoga! Bog je ta, ki sudi. Sud ostavimo na njega, rekao nam je.

Naslov ovoga članka je: Invalid ljubav. Svi ljudi su invalidi, ki ne dostanu ili ne davaju ljubavi.

Kako bi bili srićni, kad bi svi pravdoznanci svita tako zdahnuli, kako sv. Pavao: „Sve će prestati, poročtva, jeziki hte zamuknuti, znanost će minuti, samo ljubav će preživiti sve ovo i vas svit.“

Ne bojte se! To nam poruči on, ki je gospodar života i smrti. Nisi zgubljen, ako imaš vjeru. Bog je s tobom. Jezuš je došao iz ljubavi doli med nas i donesao nam je amnestiju, svim onim, ki pokoru držu. Naše dužno pismo leži diboko na dnu pakla, i zali je bez plina. Jezuš oprostio nam je grihe i tako nas je izbavio od vlasti satana. To je ljubav Božja, ka nima ni konca ni kraja. Zato poručiti grihu boj, grišiti, nek to ne, jer grih prekida vez s Bogom. On, Jezuš ne pomaže ljude tako kako mi ričami: Mr će ti Bog pomoći. Ne, On pomaže i pomaže i spašava svakoga, ki mu se dā spasiti. Mora nas biti sram, kad na ovu najlipšu rič pomislimo. Koliko i koliko puti smo ju zatajali. Pakao su moji susjedi — piše francuski filozof Sartre. Pakao je onde, kade ljudi jedan uz drugoga prez ljubavi živu. Takovi su, kako je naslov ovoga članka: Invalid ljubav.

Dva mladi ljudi, iz ljubavi su se vjenčali i za pedeset ljet svečuju zlati pir i još su uvijek mladi, lipi, jer ljubav je pomladjuje. Ljudi bez ljubavi friško ostaru, jer bez ljubavi je sve slabija i volja za život. Ljubav je zapravo pirovanje s Bogom. Gdo u ljubavi živi je uvijek na piru. Toga duša pjeva i se raduje.

Svi smo pozvani, da idemo na pir Božji. Bog ljubavi je pozivnik i Bog sam nam se takorekuć servira i daruje iz ljubavi.

Kad smo s Bogom, smo na zviranjku ljubavi. I ov zviranjak je neprešušan ljubav nikad neće zmanjkati iz njega.

Gdo Boga ljubi, je stalno na piru. Ako nam je Bog prijatelj, nam ništa zmanjkat neće. Božji hombari su uvijek puni za nas. Bog nam daje sve, ča nam je potribno.

Kad nekoga susretneš, on je sada tvoj najbliži, njega ljubi, a ne reći, toga ljubim, ovoga ne: Uskratiti človiku ljubav je velik grih.

Gdo na se hita kamen, ta ga neće hitati na drugoga. A gdo ipak hita s kamenom i na toga, neka hiti kruh. To je ljubav, to očekuje od nas Bog. Kad bi ljudi jedan drugoga s kruhom zgadjali, bi svi imali kruha i ne bi bilo gladnoga med nami, to je Božja zapovid ljubavi.

p