Kako je Jezuš odlikovao Samaritance, očituje se kao Mesijaš jednoj ženi Samaritanki na Jakovljevom zdencu za Židova pravdoznanca kao ki je pao u ruke razbojnikov. Pošalje pred sobom dva učenike, da mu u jednom gradu Samaritancev pripravu mjesto, da počine, prenoći. Ovi ga odbiju, jer je na putu prema Jeruzalemu. A kako bi bio usrićio one, ki bi ga bili primili. Kakov doživljaj bi bio za one, kade je Jezuš prenoćio. Bio bi dao i njim od svojega mira, veselja, ljubavi, ali ovi su ovu veliku šansu odbili.
On ne, ali Jakov i Ivan se tako razljutu, da velu Jezušu: „Gospodine, hoćeš li da rečemo, da dojde oganj s neba i da je potroši?“ On je ukara i veli im: „Ne znate, kakovoga duha ste? Sin človičanski nije došao zato, da ljude pogubi, nego da je spasi.“ Jezuš je oštro odsudio: oko za oko, zub za zub, a sada neka i on isto čini?
Ali svit je ostao isti. Jakovov i Ivanov još i preveć! Koliki i danas slično plaćaju: oko za oko, zub za zub. Kako ljudi ne znaju oprostiti jedan drugomu. Ako su se posvadili, još i po mnogo ljeti predbacivaju pogrišku svojemu neprijatelju. Ovo nije osveta nožem, ali riču da. A riči nam mnogo puti jače rasparaju srce, nego nož.
Ili su se hotili na ov način Ivan i Jakov mastiti Jezušu, da čim bliže dojdu k njemu, da budu mogli jedan s desna, a drugi s liva siditi uza njega u njegovom kraljevstvu, kako ga je to njeva majka prosila. Oholija jedne majke zna biti velika, kad ide za nje dicu, da ča iz njih nastane i pod svaku cijenu.
Huskaju Jezuša na osvetu, kako to činu s njim i dnas mnogi: Kako nek ovo Bog more gladati? Zač ne udri meda nje i tomu slično. A Jezuš nek oprašća. Ji s carinarom Zakejom kod istoga stola. Ne Jakov i Ivan, nego ov Zakaj mu sidi s desne, pa drugi mnogi carinari, lažljivci, ljudi ki su ljude vkanjevali na carini. Pak hištvolomna žena, koj iskaže Jezuš veliku milosrdnost. Tako je Jezuš stvarao iz neprijateljev prijatelje, iz grišnikov pokornike.
Jezuš isti je, kako je bio i onda, kad je med nami živio. Išće si stan, kod mene, kod tebe. Tukeće na vrati prijateljev i neprijateljev. Zna biti da mu neprijatelj otvori, a prijatelj zatvori. Ako su mu bile dosta dobre betlehemske jaslice, kako mu ne bi bilo dosta dobro naše srce. Ali zato su mu dost dobre betlehemske jaslice, jer u ti nije bilo griha, jaslice su čiste. Čiste jaslice, čisto srce, Jezuš ne more drugačije, nego u čistom srcu se ćuti dobro, jer u nečistom srcu ga uopće nima.
Jezuš pun je milosrdnosti, ali Bog nas očuvaj, da od Boga uvijek nek milosrdnost, oprošćenje grihov čekamo. On rekao je: Budite sveti, jer ja sam svet! Dobro je zadobiti, dostati oprošćenje od grihov, ali onda opet počiniti isto zlo, isti grih, kako je to veselje?