Ako te dakle tvoja ruka ili tvoja noga na grih pelja, odsići ju i hiti od sebe, bolje ti je kljastomu i šantavomu nutar pojti u život, nego da te s dvimi rukami ili nogami hitu u oganj vječni. /Mt,18.8./
 

Pozvani smo na svetost, a ne da grišimo. Bog je bezkrajno milosrdan, oprostljiv, ali ako se človik odalji od Boga tako daleko, da već ne prosi oprošćenje, ne kaje se za grihe, zgubljen je na vijeke. To je gršnik, ki se je ukorenio u grihu. Po nimšku: Ein verstockter hartgesottener Sünder. Po ugrsku: megátalkodott. Ovakov grišnik blokira Boga, zatvori se u svoje grihe, hiti ključ svoje hiže u morje i ne dā Bogu, da mu se približi. To je vječna smrt. Ovakov človik je savez sklopio sa Zalim, protiv Boga.

Toliko rado govorim i pišem o prevelikoj Božjoj milosrdnosti, ali ovde i prevelika Božja milosrdnost ništa ne pomaže. Ovakov človik se je odlučio za vraga i vrata pred Bogom zatvorio na vijeke. To je pakao.

Ali sve je moglo početi još malimi grihi, onda sa sve većimi i većimi, a na koncu se je zakorenuo u grih i tako projde iz ovoga svita. A Bog nas sve poziva na obraćenje i pokoru, ali ki ovomu pozivu ne veli, zgubljen je na vijeke.

Jezuš na križu je za sve grihe svega svita dao zadovoljšćinu, ke je človik od početka počinio i počiniti će do konca svita. Jezuš je potpor, oduzeo moć satana, i satan nek toliko moći ima u svitu, koliko mu je ljudi daju. Ovako ukorenjen grišnik ne otpre vrata Bogu, nego satanu. Mislim, da ima i danas u Torinu (Italija) ljudi, ki se zajedno vragu klanjaju i ga zazivaju, pozivaju. To su — da zbog boljega razumivanja velim, maše vragu na diku. I kako ćedu se ikada ovakovi ljudi Bogu povrnut? Vrag je njev bog.

Bez pokore nigdor ne more dojti u nebo. Desni razbojnik je prosio za oprošćenje, da ga Jezuš zame gori tamo, odakle je došao u nebo, ali livi ne.

Ako se znamo tako čuvati bolesti, a kako se ne bi čuvali griha, ki nam more biti vječna propast. Zato sve, nek ne grišiti i ljubiti Boga i bližnjega, kao samoga sebe. To je put prema vrimenitom i prema vječnomu blaženstvu.

Bog hoće, da se svi spasimo, ali ako se gdo ne hoće spasiti, zgubljen je na vijeke. Idol mu nije Bog, nego zali, kao tim u Torinu, ki se vragu klanjaju.

Ne boj poručati jedan drugomu, nego boj poručiti grihu i svega čuvati svom moću i svom pameću. Srićan je človik, ki je na putu prema Bogu, jur ovde na zemlji je srićan. Mir, radost, veselje nosi u srcu, tako i sve ljude, jer Bog nas sve ljude ljubi, tako je moramo i mi.

Dajmo Bogu hvalu, da je Bog ljubav, da nas je zbog ljubavi i za ljubav stvorio, a ne zbog griha. Svi smo pozvani u nebo, a ne u pakao. Spašeni smo. Jezuš je sve naše grihe, grihe onih, ki su se pokajali, ili ćedu se pokajati, sobom zeo na križ. On se je goristao, a grihi pokornikov su ostali mrtvi na križu, pokorniki očišćeni.

Ne on živi, ki u demokraciji živi, nego on, ki živi u Božjoj blizini. A rob je svaki i u demokraciji, ki u grihu živi. Slobodan je bio pater Kolbe, kasniji  poljski svetac i u koncentracionom logoru. Stražar nije mogao podnositi njegov pogled i rekao mu: Zač me tako gledaš? Komu nije duša čista, ne more podnositi ljude čistoga srca. Zli ljudi bižu od dobrih, ili je proganjaju.

Projti k Bogu i odložit sve svoje grihe i oblići se u milost Božju i širiti ćemo oko sebe Božju miloduhu, a grišnik širi oko sebe vonjbu.

A kao završnicu ovomu članku pišem: Nigdor nima pravo, da nekoga šalje, ili misli da je u paklu, jer to nigdor ne zna, samo Bog. Ne smimo zlo govoriti o drugom, jer najveće zlo bi bilo, da velimo o nekom človiku, da je u paklu. To bi bilo najveće ugovaranje, i najveća krivica protiv jednoga človika.

p