„Zahvalnost nije samo najveća od svih vrlin, nego i majka svih ostalih“, je rekao Marcus Tullius Cicero, ki je živio od 106. do 43. ljeta pred Kristušem.
Zahvalnost je u vjerski i filozofski teorija tokom cijele ljudske povijesti imala centralnu poziciju. Svaka vjera svita, svejedno je li mislimo na budizam, kršćanstvo, židovstvo ili izlam, zahvalnost gleda kot srce svojih naukov. Skoro svi biblijski psalmi na jedan ili drugi način izražavaju zahvalnost prema Bogu.
Stoprv nedavno se je i psihologija počela baviti sa zahvalnošću, ka je jedna crta človičjega karaktera.
Tako kot su jedni ljudi mirniji, a drugi živiji, tako su jedni zahvalniji, a drugi manje zahvalni. Različne študije su pokazale, da su zahvalniji ljudi istovrimeno srićniji, rijedje depresivni i da ne doživljavaju tako velik duševni stres. Zahvalan človik je mentalno zdraviji. Zahvalnost i u socijalnom pogledu igra važnu ulogu. Ljudi, ki su zahvalni, su realizirali, da im se je pomoglo, i oni reagiraju na pomoć tako, da ju vrnu na neki kasniji hipac. I tako se usluge i medjusobna podupiranja vraćaju kot u špirali. S druge strani nezahvalan človik uopće ne realizira, da mu se je pomoglo. Zato on pomoć ni ne vrne. I tako mu se dalje ne pomaže, i on s vrimenom ostaje sam. Tu samoću sam sebi mora pripisati.
Zahvalni ljudi imaju veze, ke su uže i u ki je medjusobno podupiranje na dnevnom redu. Čim jače je razvita socijalna komponenta kod človika, tim bolje je i njegovo fizičko i mentalno zdravlje, tvrdi psihologija, i zato je počela istraživati na tom području. Zahvalni ljudi se bojse moru bolje zaživiti u druge ljude. Oni su ljubezni i ekstrovertirani i sve u svem imaju već prosocijalnih svojstav.
Neki psihoterapeuti su počeli ljude terapirati oslanjajući se na saznanja o zahvalnosti. Klijente su prosili, da svaki dan napišu troja dugovanja u njevom žitku, za ka bi tribali biti zahvalni. Najednoč su ljudi nastajali srićniji i kumaj depresivni. Najbolje rezultate su dostizali, ako su ljudi tu metodu prakticirali šest misec dugo. Gdo ada kani biti srićniji i zadovoljniji, a uzato osloboditi se depresije, on mora vježbati se u zahvalnosti. Zahvalnost je važna za tjelovno i duševno dobrostanje.
Zahvalan človik je zadovoljniji, ar su za njega ljudi uljudniji i priskočniji. Zahvalni ljudi takorekuć gledaju svit kroz rozecke očalje. Daljnja psihološka istraživanja ćedu otkriti nove mehanizme i metode, kako savladati probleme žitka. To, ča su teologija i filozofija jur zdavno tvrdile, će sada empirijski dokazati i psihologija na temelju konkretnih opažanja.
(Agnjica Schuster)