nedjelja, 30 rujan, 2012 - 10:47
Kako je privlačan ponizan človik. A najodurniji je gizdav človik. Jezuš, Sin Božji postao je sluga svih. A na koncu završio je na križu, med razbojniki. I zato je dostao na nebu ime nad svakim imenom i na njegovo ime se prigne svako koljeno na nebu i na zemlji. Jer svaki, ki se uzvišuje, ponizit će se, a ki se ponizi, uzvišit će se.
U crikvu dojdu moliti dva muži, farizej i carinar. Jedan došao se je hvaliti pred Boga, a drugi kajati. „Hvalim ti Bože, da nisam takov kakovi su drugi ljudi: razbojniki, nepravičnjaki, oskrunitelji hištva, ili kakov je ov carinar. Postim se dva pute u tajednu, dajem desetinu od svega ča imam.“
A carinar se nije segurao još ni oči podignut gori, nego tukao se je po prsi govoreći: „Bože, budi milostivan meni grišniku.“
Ne bi bilo u redu, da bi jednostavno farizeja odsudili. U smislu današnjega shvaćanja bio je pošten peldodavan kršćan, odnosno Židov. Pohadjao je sinagogu, molio, mislio na siromahe, jer je desetinu davao od svega ča je imao, ali mjesto, da bi se bio zahvalio Bogu za svu tu milost, hvalio se je.
Milost Božja je to, biti vjeran ženi, mužu, pravičan biti, davati, potpirati siromahe.
Sv. Pavao piše Korintijanom.
„Ča imaš, ča nisi primio? Ako si je pak primio, ča se hvališ, kao da ga ne bi bio primio?“
„Ča imaš, ča nisi primio? Ako si je pak primio, ča se hvališ, kao da ga ne bi bio primio?“
Ne hvaliti se, nego stalno se zahvaljivati za sva dobra, ka smo od Boga prijeli. Kad bi se bio došao farizej zahvaliti u crikvu za sve prijete dare, bio bi i on opravičeno ostavio stan Božji, ali ovako ne.
Bi se bio zahvaljivao i za carinara, da je i ov došao do crikve. Bi bio molio i za njega i dao hvalu Bogu, da se je i carinara povrnuo po milosti Božjoj dobromu Bogu.
Ali kako jako bi se bio morao kajati i farizej za svoje znane i neznane grihe, jer človik pun gizdosti ne vidi svoje grihe, nego grihe drugih. Opet veli sv. Pavao, nisam takov, kako mislite da sam, nisam ni takov, kako me ljudi vidu, nego takov, kako me Bog vidi. Ohol človik uvijek polipšava, omalovažuje svoje grihe, a poveća grihe drugih.
A carinar je opravičeno prošao u svoj stan. Stao je pred Boga i prošlo mu je sve kroz glavu: izdajnik je svojega naroda, jer služi Rimljane, ki su vladali nad židovskim narodom. Pobirao je carinu i vkanjevao prolaznike, tršce. Vkanio je svakoga, kako ga je nek mogao, tako vkanjevao je i rimsku vlast, jer ni vlasti nije davao toliko kako bi bio morao, jer gdo vkanjuje, vkanit će svakoga. Imao je bogatstvo, ali nije imao mira. Ćuti se velikim grišnikom i bio je zato u sinagogi i na koljeni prosi Boga za oprošćenje. Ne doprinaša niti jedan dobar svoj čin, jer ga znamda nije imao, samo grihi su ga sprohadjali. A grišan človik ne more biti srićan, tako nije bio ni on.