Hrabri Ciceron
„Omnium rerum principia parva sunt.“ Početak svega je mali, veli Ciceron. Dobro je sve, ča počnemo, početi s ovom motivacijom. Iako je prvi korak mali, smo krenuli na put i preobrazba je u toku. Ako se kanimo nešto novoga naučiti, ako kanimo spraviti, poboljšati vezu nekomu človiku ili krenuti u smir vlašćega cilja, more ciceronski aforizam biti naš putokaz.
Katonova peršonska marka
Ponekad more biti mučno jutro zibrati si pratež, osebito onda, kad je ormar nabito pun. Pun ormar ne znači, da imamo mnogo prateži, nego prateži, ka je odslužila svoje. I zato je dobro, povrimeno iščistiti ormar. Na temelju nove i prave organizacije, ćemo brže najti pratež za svaku priliku. Mnoge žene si jednoč kupljenu pratež držu na vijeke. Mislu, da će ona opet dojti u modu. Ali kanite zaistinu svenek izgledati kot vuk u istoj prateži? Kusići, ke dvi ljeta dugo nismo nosili, slišu van iz ormara. To godi i nam, a i ormaru.
Simptomi za neiskrenost
Pogled neiskrenih ljudi putuje. Oni govoru friško i u različni tonski višina. Na stolcu se gibaju najper i najzad.
Pri govoru si oči, usta ili dijele obraza pokrivaju rukami ili drugimi dugovanji. Gusto pomiguju. Flaču si usnice. Jezik rivaju prik zubi. Išću na neprimiren (unangemessen) način tjelovni kontakt s drugim človikom.
Nijedan od ovih opisov nije za sebe znak za laž, ali ako se neki človik pri bezazleni pitanji počne na stolcu nemirno gibati najper pak najzad, je to i te kako jedan od signalov.
Profesionalni engleski butleri, sluge britanske aristokracije, velu, da je važan način, kako se ponašamo pri stolu. Ovo su regule:
Zimska jupa sliši najvažnijoj prateži u zimi. I žene i muži se rado zamataju u nju, kad je vani ledeno. Znamda smo se ljetos jur oblikli zimsku jupu, ar su noći nastale jur jako mrzle.
Najstarja jupa je prik pet tisuć ljet stara. Nosio ju je Ötzi, Ledeni človik iz Similauna, a bila je od trave. I Rimljani su jupu poznavali kot dio prateži. Zvali su ju „sagum“ i „trabea“. Razlikovali su med kraćimi i dužimi jupami, ke su bile skrojene u polukrugu. Grki su svoje jupe zvali „chlamys“ i „himation“.
Ča nas neka u ovi jesenski dani tepli i čuva od zime? Ljetnu pratež polako stavljamo na stran. Brzo nam je došla jesen, a s njom i hladno vrime. Žarke, kričeće farbe ćedu nam rasvititi škuru jesensku dob. Žive, upadljive farbe, neonske, su takozvani must-have ove sezone. One najbolje djeluju na jednostavnom kroju prez šnikšnaka. Neon-črljeno ili neon-plavo su dost upadljive farbe i zato se kombiniraju nek s črnim, surimi ili bež toni. Te farbe su jur pred 25-imi ljeti oduševljavale na modni pista svita.
Prlje-koč su rituali bili važni za skupno življenje. Po nedilja se je hodilo k maši, jilo se je skupno u isto vrime, a skupno su se dogovarala i odredjivala obiteljska svečevanja: krst, pir, Vazmi, Božić. U medjuvrimenu nam se gubu rituali. To nije samo negativno, ar nam daje i slobode. Ako ćemo, ćemo, ako ne, onda ne. Ali se pak svenek nanovič moramo odlučiti. Rituali su nam bili orijentacija. Sada je sve manje imamo. Rituali su nam mnogo olakšali. Oni su nam strukturirali svakidašnjicu, davali podršku. Nismo tribali premišljavati, kako ćemo nešto organizirati, oblikovati.
Europska unija, konkretno Komisija, ohrabruje svoje gradjane, da se uču europske jezike. Neka to oni ne činu samo zbog poslovnoga i peršonskoga mobiliteta, nego i za poticaj sklapati kontakte drugim kulturam, za bolje razumivanje. Europskoj uniji su važni i regionalni i manjinski jeziki, ke govori 50 milijoni ljudi u zemlja članica EU-a. Iako ovi jeziki nisu službeni, su oni ipak dio europskoga kulturnoga jerbinstva.
S grčkim pismom se je alfabet pojavio na europskom kontinentu. Ali alfabet se je razvijao dugo vrime prlje nego su Grki doživljavali svoju zlatu dob.
Prvi, ki su si razvili vlašće pismo, su bili Sumerani (Sumerer) u Mezopotamiji. Njevo pismo se zove klinasto pismo ili klinopis (Keilschrift), ko je postojalo od piktogramov. Ono je slikovno pismo (Bilderschrift). Kusićem trske su je utiskivali u glinene pločice (Tontafeln). Pretpostavlja se, da je klinasto pismo razvito med 3500 i 3000 ljet pred Kristušem.
Dobro jutro, brige mile, ste se i vi prebudile?“ — tako otprilike u nimškom hitu pozdravlja entertainer Jürgen von der Lippe svoje skrbi.