Pred 45 ljet je legendarni sastav Bruji izdao svoj prvi album »Gemma Krowodn schaun«. Prilikom ove obljetnice su pozvali u Kugu, da skupa s novom generacijom svečuju sebe i krowodnrock.
Veliki Borištof – Prošlu subotu smo bili krowodne gledati, priredba se je još i tako zvala po nimšku Gemma Krowodn schaun. Za neke morebit čudan naziv, u Gradišću, ishadjajući iz sridnjega Gradišća, je ov naslov povezan s velikom muzičkom karijerom. Bruji, u medjuvrimenu već nego legendarni bend, su ovim, morebit za neke provokatnim nazivom krstili svoj prvi album.
Koliko smo, toliko smo Hrvati smo, Misliš da je dobro bilo i istoimena jačka kot album, po prvi put se je bend med gradišćanskimi Hrvati kritički bavio manjinskom politikom i svakidašnjicom. Točno 45 ljet po ovoj prvoj ploči krowodnrocka pita jačkar od samoga početka, Joško Vlašić, je li si mladi još moru predstaviti, da je psuju krowodne – izgleda da da i cijela Kuga jači: „Nema problema, sve ok!”.
Okripljenje prez tamburice
Postoju teme i priredbe, kade vjerojatno nijedna gradišćanska Hrvatica ne more „objektivno” pisati. Na muzičkom području su Bruji takov slučaj. Gdo još nikad nije čuo za Bruje? Neki su bili jur s njimi, kad su si još kao The Brew jačili za crvene jabuke, neki drugi još uopće nisu bili na svitu, kad je izašao zadnji album grupe.
Kristina Milošić, ljubiteljica prve ure veli kratko: „Mi smo bili Rolling Stones, a oni su bili jedini, ki su vidili, da je tamburica premalo.“ Mirko Berlaković je ončas u Hrvatski novina pisao: „Ne, ova ploča je nešto sasvim drugo, nešto novo, nešto ča nam do sad nij bilo poznato, ali nač smo svi čekali. Ja bih skoro rekao za ovu ploču, da je ona … glas krikećega u pustinji.“
Nedaleko od nje tanca u Kugi Viktorija Ratašić. Kada je ona prvi put čula Bruje? „No, jur svenek mislim, u tatinom autu.“ Kade na CD-u, to je odgovor moje generacije. Prvi put slušali smo je onda na kakovoj fešti – kod mene u Beledu 2011.(?) ljeta, skupa sa šakicom Pinkovčanov, Novogorcev, Bandolcev. Bruji su poznati po svi regija i su sa svojimi većjezičnimi teksti i muzičkimi hiti zadobili publiku po cijeloj regiji. To se je vidilo i sada u Kugi: Od dice u prvom redu sa slušalicami protiv glasnoće do penzionistov na stoli odzada – publika se je sastojala od šarolikoga miksa, a to je posebnost kod Brujev.
Sime je niklo
Moderator večera Marko Blažeta zvao je je još i godfather of krowodnrock, žanre, koga su Bruji, navodno po izreki Lukasa Rešetarića, takorekuć upeljali kao drugi markatni stup gradišćanskohrvatske muzičke scene uz tamburašku mužiku. A kot kumi ovoga muzičkoga stila su Bruji u rani 2000. ljeti u Kugi upeljali rok-pop-djelaonice.
Plodi toga djelovanja su kao „prijatelji:ce“ podupirali Bruje ov večer u Kugi. Mira Perušić, po ocu Toniju takorekuć rod s Bruji, otvorila je večer sama na klavijaturi i s loopstationom. Kao (etno)muzikologinja se znanstveno bavi pojavom krowodnrocka, a sama pokaže, da ovo gibanje ne mora biti obavezno povezano s rockom. „Moja prva rič je bila svića“, počinje Perušić i veljek na početku razara svoj jezični identitet, ki ju kroz cijeli program pelja med engleskim, hrvatskim i nimškim jezikom. Prošli tajedan je objavila i novi singl Požereš me. Kako se to zove, kad se jačka po zadnji put čuje u drugoj verziji, pita. Ova dernijera jačke Požereš me dostaje čuda aplauza, kot i cijeli nastup muzičarke s ovim posebno lipim glasom.
Slijedi Max Schabl i njegov bend Das Volk der Mäuse. Austropop-legenda, kot ga nazivaju njegovi tovaruši, iz Pilištrofa je isto tako usko povezan s Kugom i Bruji. On je kratkoročno minjao nastup s Basbaritenori i energičnim nastupom zagrije publiku. Je li bi se Basbaritenori mogli gledati u tradiciji krowodnrocka, se more diskutirati. Ov najbolji gh „boybend“ vuče svoje korijene s već stran i u zadnje vrime sve već nastupa s bogatimi većglasnimi aranžmani krowodnrockhitov.
Filip Tyran pozvao je publiku: „Jačite s nami jačke od benda, koga svi čekamo“. Na travniku, Säge, publika je bila oduševljena. Pred Bruji nastupili su oni, ki krowodnrock-žanre u svojem najizvornijem obliku – kot jur ime veli – prakticiraju. Turbokrowodni su otvorili jačkom Cybervuk i pred sobom jur okupili brojnu publiku, ka se onda s njimi i jačkom Marica rožica spominjala i pokojnoga Lea Szemelikera.
Ok mi smo krowodn, pak?
Kratko po jedanaesti je bilo tako daleko. Jubilari večera Joško Vlašić, Rudi Karall, Toni Perušić, kasnije i Werner Karall, smanjeni za bubnjara Klausa Bittnera, ki se po operaciji oporablja i pojačani od mladih kolegov Andija Karalla na bubnji, Nikole Zeichmanna na basu odnosno gitari i Mire Perušić kot dodatni vokal mogli su gledati na puni parket ljudi, ki su kanili svečevati ov jubilej i cijelo stvaranje Brujev.
Vlašić se je zahvalio, da se je toliko ljudi odazvalo pozivu: „Po 45 ljet se ne očekuje, ovakov dan doživiti“. 6. decembra 1980. ljeta da je bilo tako zima kot ovu subotu, a da će njevo sime tako lipo niknuti, ončas još nisu mogli znati. Ča su znali, da su kanili biti provokativni. Svenek slušati „scheiß Krowodn“, to mora človik stopr podnositi. A kako s tim najbolje zahadjati? Prisvojiti ove riči za se, su si Bruji mislili i pogodili živac. „Gemma Krowodn schaun“, počinju i ljudi jur jaču s njimi. Za jubilej su si zibrali samo najveće hite. Gradišćanski Hrvati su najsrićnija manjina u Gradišću? Nema problema, sve ok. Kade je većjezičnost u Gradišću? Šuševo. Smo zadovoljni s politikom? Säge, Säge. Zač se mora sve minjati? Svit se kreće.
Bruji po 45 ljet moru gledati u publiku, ka zna njeve tekste u slučaju da oni zabu ili jednostavno kanu uživati. Je li će biti njev zadnji koncert kot je bio kratko vrime rečeno? Ne zna se. Podupiranja imaju i na koncu, kade su akteri večera s njimi zajačili Schwarzer Flieder i Joško Vlašić veli: „To je duša Krowodnrocka“.
Je li bi ljudi kanili još jednu noć – svejednu vruću ljetnu ili najhladniju zimsku – prebaviti s njimi? Publika svakako viče: „Dajte još!“
TG