Europska unija, konkretno Komisija, ohrabruje svoje gradjane, da se uču europske jezike. Neka to oni ne činu samo zbog poslovnoga i peršonskoga mobiliteta, nego i za poticaj sklapati kontakte drugim kulturam, za bolje razumivanje. Europskoj uniji su važni i regionalni i manjinski jeziki, ke govori 50 milijoni ljudi u zemlja članica EU-a. Iako ovi jeziki nisu službeni, su oni ipak dio europskoga kulturnoga jerbinstva.

S grčkim pismom se je alfabet pojavio na europskom kontinentu. Ali alfabet se je razvijao dugo vrime prlje nego su Grki doživljavali svoju zlatu dob.

Prvi, ki su si razvili vlašće pismo, su bili Sumerani (Sumerer) u Mezopotamiji. Njevo pismo se zove klinasto pismo ili klinopis (Keilschrift), ko je postojalo od piktogramov. Ono je slikovno pismo (Bilderschrift). Kusićem trske su je utiskivali u glinene pločice (Tontafeln). Pretpostavlja se, da je klinasto pismo razvito med 3500 i 3000 ljet pred Kristušem.

Dobro jutro, brige mile, ste se i vi prebudile?“ — tako otprilike u nimškom hitu pozdravlja entertainer Jürgen von der Lippe svoje skrbi.

Ziprani, počihani džinsi su trend. Ali ako novi džinsi izgledaju staro, nisu vridni ni fige borove. Boyfriend džinsi imaju muški kroj, širok ili uzak, i se nosu na kuki. Žena svake starosti izgleda u nji hip. Iako su u modi cipeli s visokimi peticami, se ne isplati dati za nje ni cent. Polučižme (Stiefeletten) s komotnimi peticami su bolja investicija. One su se jur lani pojavile. Ljetos nam stoji na raspolaganje još veća ponuda.

Na području, ko je bogato arheološkimi artefakti, bi lako mala alabastrena posuda s košćem u ruina sridnjovjekovnoga kloštra bila mogla ostati neopažena. Čim su bugarski arheologi izjavili, da su našli relikvije Ivana Krstitelja, je rasla znatiželja javnosti. 28. julija su pod oltarom bazilike iz 5. stoljeća na otoku Črnoga morja, ki se i zove po svecu, Sveti Ivan, našli relikvijar s košćem, fragmente lubanje (Schädel), obraza i jedan zub. Na tom otoku je bio kloštar, ki je bio posvećen Ivanu Krstitelju.

Ako se redite na morje, se znamda nećete pitati, ča ćete nositi na plaži. Odgovor je jednostavan: crocsice. Malo je naime trendseterov, ki nisu čuli za „crocse“, gumene cipele/sandale. Čudno izgledaju, ali su osvojili svit. Grubni su i imaju same škuljice. Kot takovi su zapravo mrazni. Rodili su se na karipski otoki 2002. ljeta. Tri tovaruši su plovili jedrilicom po Kariba i sanjarili o tom, kako lipo bi bilo imati cipele, ki se ne fuzaju po mokrom. Prvotni cilj trih tovarušev je bio, da cipeli budu za ljude, ki puno vrimena prebavu na brodu.

Pazite, žepokradljivci! Tako se ne neki mjesti upozoravaju turisti. Putniki su najdraži cilj žeparov, žepokradljivcev (Taschendiebe). Kad oni natovareni s koferi marširaju kroz kolodvore, letilišća ili varoše, im zasidaju kradljivci, ki čekaju na masan plinj (fette Beute). Zato nekate reagirati na one, ki Vas suvaju, pitaju za informacije ili Vas s nečim zamažu. Pazite, ako Vas je gdo naizgled „nenamjerno“ zamazao sa sladoledom ili kečapom. Pazite, ako Vas gdo pita, koliko je uri. Tako bi im mogli posvetiti pažnju, a oni Vam za uzvrat okrasti dokumente ili pineze.

Kad se vani usiganjaju temperature, ki dan će biti vrućiji, nas ne tribaju bockati još i tjelovne kaprice. Ako ipak, ćedu nas sljedeća domaća vračtva sigurno opet ozdraviti. Ona su nam pri ruki, a uzato su i lakocijena.



Sunčana    opeklina

Polašćina: Ocat

Ocat sadrži octenu kiselinu -- jednoga od sastojkov aspirina. On more smiriti boli, upalu i svrbež. Namočite nekoliko listov papirnatih ručnikov (Küchenrolle) u octu i vrzite je na opaljena mjesta. Neka ostanu onako dugo, dokle se ne osušu. Po potriboći ponovite to.



Osip od vrućine

Rimljani su šikano iskoristili kulturna dostignuća onih narodov, ke su osvojili, osobito kulturu Grkov i Etrušćanov. Cvijeće su manje posvećivali bogom, već sebi. U republikanskom Rimu su vojnike kitili vijenci od rož. Rože su bile znak muške hrabrosti, iako su sprvine bile simbol ljubavi i slave. Vijenac od rož nosili su, da bi je ofriškao pri jilu i tancu. Prilikom bakanalijov (Bacchanalien), festivalov vina, ki su bili posvećeni bogu vina Bakusu, su ulice kinčili rožami, još i stelje su si sipali rožnimi cvijeti. Latice rož su stavljali u vino i od njih načinjali žele i med.