Kad sam pripravila povidajku za dičju stran – fantastičnoga ribara Palunka – odzvanjalo mi u uši rečenice kolegice, ka mi je nedavno rekla, da dica već nisu naučna na ovakov tip fantastične povidajke. I na neki pasaža sam to mogla razumiti, ali dokle sam čitala o morskom kralju, Zori-divojki i različni drugi bići, ka se nahadjaju u lozi, morju ili svitu med njimi, uptila sam kako moji moždjani djelaju. Stvarali su prez da sam je prosila slike o čudni špilja, o zlatom pijesku na presenećujuće svitlom morskom dnu, o morskom kralju u obliku jastroga velikih očiju i još veće brade.

Čuda toga autorica Ivana Brlić Mažuranić uopće nije napisala, ali moji moždjani su bili stimulirani, da sami ča dodaju ovoj povidajki.

Iskreno rečeno, ne znam kada su moji moždjani imali zadnji put ovakov output kada sam gledala seriju ili jedan od ovih kratkih videov, reelov, na socijalni mediji. To vjerojatno i nije cilj kod pasivnoga gledanja. Čitanje to potiče.

Ča sam sada ovako šaro opisala, je samo jedna od brojnih prednosti čitanja. A čitanje se iskopa svakoga marca, ar je uprav ov tajedan, 26. marca, Dan čitanja naglas.

Čitanje triba (slobodnoga) vrimena, a uprav toga manjka u hektičnom svitu, kada se vridnost človika preveć puti miri po poslovnom djelovanju i zaslušku. Ako ada ne mislim na žurnalisitčke tekste, čitam po ljetu maksimalno četire knjige. To je definitivno premalo, ali morem si na ovom mjestu predstaviti, da će već komu tako biti.

Na socijalni mediji, medjutim, prebavim minimalno uru na dan, to bi bilo 50 strani čitanja, ada na tajedan nevjerojatnih 350 strani kakove knjige. „Nimati vrimena” je dobro dokazljivi izgovor za one, ki jednostavno nisu naviknuti na redovito čitanje literature. Da je navikavanje i još gore odvikavanje teška stvar discipline ovde nećemo tajiti. Uprav zato je važno da se počinje od malih nog, da su moždjani naviknuti izgraditi ovu vezu i ljubav prema beskrajnoj fantaziji. To pravoda i jača jezične kompetencije, najlakši je put, da se proširuje (dičji) rječnik prez aktivne učnje riči, a ča morebit manje ljudi zna, jača i empatiju. Kroz čitanje se ljudi moru naime bolje zaživiti u druge ljude i njeve žitke.

Ako knjižnice ada ov tajedan organiziraju različne aktivnosti, onda je to njihov pokus upozoriti ljude na ovu mogućnost skoro besplatne nauke, putovanja u glavi po cijelom svitu ili jačanja kognitivnih sposobnosti. Dan čitanja naglas je zato tako važan, ar nas opet upozori, da bi to mogao biti hobby, ki ima samo prednosti i ki nas uči strpljenje, da uprav imamo ovakove kapacitete, čitati tekste kot ribara Palunka.

Č itanje naglas more biti poticaj, da se opet naučimo na redovito čitanje. Iskoristimo to. Morebit da za početak izdvajamo deset minut od naše ure socijalnih medijev.