VELIKI BORIŠTOF — Pred kratkim su u okviru Comenius-projekta poiskali učitelji i dvi školarice Dvojezičnu novu sridnju školu Veliki Borištof. Školarice iz grada Kuopio su dva dane dugo sudjelovale pri podučavanju. U školi su je srdačno primili. Školari su bili znatiželjni, kakovo podučavanje imaju u Finskoj. Vilma i Pinja su informirale o svojoj školi i rekle, da se u pauzi većinom igraju hokej (jer onde je još svenek čuda sniga). One su pokazale kipiće svoje škole i krajine u koj živu. Sva komunikacija je bila na engleskom jeziku, ali to nije bila zapreka dobromu razumivanju.

PETROVO SELO — Rozalija Németh-Molnár, teta Lola Nimčeva, rodjena je 10. aprila 1910. ljeta u Petrovom Selu, kamo se je i vratila na svoj veliki jubilej. Velika rodbina joj je uredila party-presenećenje. Tako se je i napunila velika prostorija petroviske čuvarnice spomenute subote. Slavljenica je jur u mladi ljeti zašla u Budimpeštu, djelala je u bolnici kao medicinska sestra, kasnije je pak upravljala cijelim odjelom. U mladi ljeti ju je otac htio nagoviriti da ide s njim u Ameriku, i mladoženja joj je otputovao na daleki kontinent, ona je još ostala.

Onde u Afriki, kade je stala zipka človičanstva, onde je gdo pred oko 160 000 ljet počeo brbljati, šlefuriti. Jezično nadareni su se s jasno artikuliranimi zvuki počeli dogovarati na lov. Vokabular, rečenična struktura i gramatika su se izgleda razvili sami od sebe. Jezični geniji su imali već dice, a vridna pažnje je i činjenica, da je s njevimi moždjani nešto funkcioniralo drugačije. 2000 generacijov kasnije su človičanstvo sačinjavali samo ljudi «od riči». Tako ili spodobno se je moralo odvijati neko tajnovito poglavlje človičje povijesti, mislu nimški istraživači.

Za nami imamo jak i priznanja pun tajedan. Ne bi se znao spomenuti, kada smo tako kocentrirano i koncertirano u tako kratkom času toliko odlikovani kao narodna grupa — a to u osoba, ličnosti javnoga i društvenoga života, dakle ljudi iz naše posredne i neposredne okolice, iz našega društva, iz naše proširene „obitelji“.