Pepeljugi u povidajki pomažu golubice. Ove ptičice nam daju na znanje, da človičja moć u žitku nije dost, da bi se teške životne situacije preminile na dobro. Človik je u ovom univerzumu samo zrnce praha. Ženi je potribna čisto druga sila, naime milost od Boga. Svaka stugivajuća žena iščekuje, da joj se smiluje Bog, da isplakne suzu, ka joj kot blagotvorni životni eliksir more dati polašćinu i snagu za žitak. A kako žena more zadobiti Božju naklonost i simpatiju? Pepeljuga čuda moli. Bavi se sa sobom, sa svojim stanjem, analizira je moleći i plačući, da bi na kraju spoznala, kade joj je nje mjesto u žitku.

Svejedno gdo nam u našem žitku kani onemogućiti nakane, ako pazimo, ćemo viditi dobre prilike, ke nam moru zasigurati srićnu budućnost. Jedna važna strategija proizlazi iz povidajke: Nijedan, ki je protiv mene, neka ne dozna za moj plan. I tako Pepeljuga po kraljevskom svečevanju opet sidi u pepelu i nosi svoju poderanu pratež. Predtim je ona princu pobignula u golubinjak, ki se sada mora razbiti. On joj je bio dom, kade se je ona pod majkinim duhovnim zavićem mogla razvijati. Sada joj već nije potriban. Princ je došao po nju. To znači: Čim vidim put iz moje mizere, sam skoro jur i na cilju. Pepeljugina zadaća je bila stvoriti od sebe peršonu, ka se more viditi princu.

U žitku žene to ne triba obavezno biti muž, komu se moramo viditi i ki nas more spasiti iz naše nesrićne situacije. To more biti i nagrada za preobladanu teškoću ili dugo iščekivana karijera. Na kraju povidajke odlučuje veličina nog, ka divojka more nastati princeska. On, ki živi na velikoj nogi, onomu su važna materijalna dobra. On, ki materijalnoga nima, on se koncentrira na duhovnu stran kot je to činila Pepeljuga. Njoj je bio potriban nutarnji rast, a ne zlato i dragocjeni kameni. Zato ona ima i male noge. Pepeljuga je na kraju povidajke ona žena, ka je našla sebe, a tim i svoju sriću. Kadagod mislimo, da smo u nesrićnoj situaciji Pepeljuge, moremo baviti se povidajkicom ovoga izuzetnoga fantastičnoga lika Pepeljuge, i otkrit ćemo mnoge mudrosti za naš žitak.    

(Agnjica Schuster)