Takozvani obrazovni kanon (Bildungskanon) su „must knows” društva. Konkretno, moramo znati imena saveznih ministrov? Je potribno, da smo čitali Goetheovo­ga »Fausta«. Obrazovni kanon je mirilo za zna­nje, ko nam je potribno u društvu. To je znanje, ko se odnosi na kulturne vridnosti. Rič „kanon“ potiče iz hebrejskoga jezika i znači „mirilo“.

Prvi kanon, ki je na­i­šao na relativno široku ak­ceptanciju, je sastavljen još u antiki. U rimskoj dobi razvio se je koncept 7 slobodnih umjetnosti („septem artes liberales“), od kih su gramatika, retorika i logika činile tzv. trivium, a aritmetika, ge­ometrija, astronomija i muzika kvadrivium. Ti predmeti su zvećega sa­či­njavali većinu sridnjovjekov­no­ga obrazovanja s naglaskom na humanističke znanosti, ada one discipline, ke proučavaju človičje bivanje analitičkimi, kriti­čkimi i misaonimi metodami.

S adaptacijom trivium i dandanas valja na području jezikov. On sadržava sljedeće potkategorije:

• vladanje jezikom
• sposobnost logičnoga premišljavanja
• i sposobnost strukturirane i konstruktivne komunikacije.

Obrazovni kanon neke škole obuhvaća školske predmete i nastavne plane (Lehrpläne). U vezi s nastavnimi plani je osebito važno, ča školarice i školari danas neka znaju u različni škola. Predmeti dicu neka osposobu za žitak. Ča u školskom obrazovnom kanonu neka bude zapisano, se je tokom vrimena minjalo. Ali postoji konzens, da obrazovni kanon neka pobudjuje človika na doživotnu učnju i da človiku neka po­sreduje bazu, da si i kasnije prisvaja znanje i kompetencije. Debata, ča u 21. stoljeću neka bude na nastavnom planu škol, je jako živa. Mjerodavni su si složni, da se tri kulturne tehnike, i to čitanje, pisanje, računanje, ča se podučava u osnovnoj školi, u doglednom vrimenu mora proširiti za kulturnu tehniku, ka posreduje kompjutorsko znanje.

Obrazovni kanon popularne kulture, tako­zvani „must knows“ dru­štva se djelomično poklapa sa školskimi nastavnimi plani. U reprezentativ­ni anketa se je ispostavilo, da broj ljudi, ki se informiraju prik interneta o različni društveni tema, stalno raste. To valja osebito za mladju generaciju.

Oni, ki su mladji nego 30 ljet, se sve manje interesiraju za politiku, ekonomiju i ekologiju, za toliko već za komunikacijske tehnologije i konzum. To znači, da klasični obrazovni kanon zgublja važnost, a sve važnije nastaje znanje, ko je vezano uz svakidanji žitak. Je li će ova tendencija ostati, će pokazati budućnost.

(Agnjica Schuster)