Obitelj Šumić iz Uzlopa je poznata za svoja vina i premirana žgana, a 4. novembra zvana toga poziva opet na tradicionlani „Genussgassl”. U intervjuu je Štefan Šumić dao uvid u obiteljsko poduzeće kot i najnove produkte.

HN: Vinarija Weinhaus Šumić more u medjuvrimenu pogledati najzad na čuda uspješna ljeta. Kako su izgledali početki Vašega poduzeća?

Štefan Šumić: Počelo se je tako da je moj otac zaran umro, tako da sam ja jur s 24 ljeti nastao takorekuć gospodar. Ja sam bio jur svenek od ditinstva djelao ter sam jur svenek s poduzećem živio. Kad sam pak začeo, se je čuda minjalo. Stari stan smo za degustacije pripravili. Iz štale se je pivnica načinila, tote kade je prlje bila gomila je sad preša. Stan se je obnovio, sve se je preobrnulo jedno za drugim.

Naše ime, ili naša familija, je sad jur u četvrtoj generaciji u ovom stanu. Moj stariotac se je onda u ov stan oženio. Sad sam ja praktično četvrta generacija ovde, a peta se isto jur približuje s velikimi koraki.

Da, no tako smo začeli, krozato da sam se onda čuda učio i kašnje još dalje školovao, sam dva meštre načinio, za vinogradarstvo (Kellermeister) ali i za polje (Landwirtschaftsmeister). A poduzeće je dalje friško raslo. U selu je čuda seljakov prestalo i prodalo svoje imanje.
Mene je onda i svenek jur intereseralo ča načiniti i stvoriti, ča drugi nimaju. U mladi ljeti sam onda jur sprobirao sa žganim. Prvo smo načinili 1988. ljeta, onda je još otac živio, kad smo imali vina ter nismo znali ča ćemo s njim. Ter sam rekao, no ćemo žgati. Posudio sam si kotao i sam prik u staroj štali cijeli tajedan žgano žgao. Jedan prijatelj, koga sam ončas upoznao, mi je pak rekao da je moje žgano dobro, ali to znaš još bolje načiniti. Dao mi je savjete, „to moraš tako i tako načiniti“. Tako sam ta virus poflaknuo ter smo od jedne sorte došli na dvi, tri, petnaest, dvajset - a tako se je počelo, sve od vina, različne sorte. S grojzem, s vinom i tropom smo sprobirali. Kako ću reći, da smo počeli žgano načiniti je bio već slučaj, pod geslom „Ćemo ča sprobirati!“. A onda me je ta prijatelj nazvao ter rekao, da bi tribao dvi floše žganoga, toga muskata, od mene. Dva misece kašnje je došlo pismo, da smo dobili nagradu! On je onda floše poslao na naticanje, a ja niti nisam znao da sam sudjelivao. (se smije) Onda sam veljek i nastao zemaljski dobitnik. Sa žganim smo sad u Gradišću oko dvajset puti dobili. Pak smo počeli slati naše žgano i na premiranje Destillata, kade smo i nekoliko puti dobili: Jednoč još i u dvi kategorija najednoč. Kad je pak jednoč tako daleko, da počneš ča dobro djelati, onda kaniš i ča novoga opet sprobirati: Prvo je bio safran. To je mislim bilo 2005. ljeta. Načinili smo skupa s Hannesom Pinterićem takozvani Cold Compound Gin. Počeli smo malu kooperaciju, i mi je dao onda safrana s kim sam praktično načinio safran-džin. Ta pokus je ali bio mrvu prezaran. Stoprv kad smo onda po drugi put džin načinili, ta nam se je zaistinu ugodao i je sad i ljeta dugo jur nevjerjojatno velik uspjeh! Džin je bio onda i prvo žgano, ko se je znatno razlikovalo od drugih, a u medjuvrimenu jur oko 10 ljet žgemo džin.

Kad si pak u tom nutri i pratiš internacionalne trende, onda vidiš ke mogućnosti bi još postojale: Viski bi bio interesantan, ali ča u vozu načiniti i rum na primjer! Kad smo pak i poljodjelstvo na bio pretvorili se je kod mene onda budila ideja, ča bi iz toga produkta mogli još načiniti? Tako je tomu došlo da smo viski sprobirali - iz našega zrna, iz pira (Dinkel). Ter smo s pirom onda prvi viski načinili, ki je veljek kod Falstaff dobro bio primljen. Pak rekoh, no ćemo ga i iz hržulje načiniti. Ter smo drugu felu načinili - a u medjuvrimenu imamo sad i jur tri fele. Došlo je jedno u drugo, i smo rum sprobirali.

Naravno se je poduzeće i kod vina dalje razvijalo. Mi imamo klasičare kot je to Zeleni Veltlinac, ali i ovde smo počeli saditi nove sorte od grojza. To su takozvani Piwi, po nimšku pilzwiderstandsfähig, tote se ne triba na primjer toliko već špricati. S jedne strani smo se zato odlučili kad kanimo reducirati kemiju, a s druge strani i zbog minjanja klime. Moramo gledati i na to, da imamo grojze ko triba manje vode, ko nije tako ćutljivo.
HN: Ča su bili nalipši uspjehi i vrhunci, ke ste smili u prošli ljeti svečevati i doživiti?
Šumić: To je teško pitanje. Za poduzeće je sigurno bio duplasti dobitak kod premiranja Destillata, kade smo dobili u dvi kategorija nagradu „Žgano ljeta“. Ali morem i reći jednostavno to priznanje i poštovanje kot stručnjak za spirituoze - da ljudi tvoje znanje cijenu i na primjer nazovu i pitaju za savjet - privatniki ali i profesionalci. Još i od seljačke komore me pitaju za stručno mišljenje.

Velik uspjeh za me osobno je bio završetak Vinske akademije u Rušti, ča je bio jako intenzivan čas: Većljetno obrazovanje na jednoj strani, ali istodobno na drugoj strani i poduzeće i obitelj. Velik i važan projekt za me je bilo i prvo osnovanje društva Topdestillerie Burgenland, da se žganim posvećuje veća pažnja i se stavlja jače u fokus, a kašnje i utemeljenje obrazovanje za Edelbrand-Sommelier.

HN: Vaša ponuda je jako velika. Pri tom ste svenek i kreativni i imate i čuda novosti. Odakle zamite Vaše ideje?

Šumić: Mi sad u tom smislu ništ novoga ne stvorimo. Ali mi gledamo jednostavno da izvidimo aktualne internacionalne trende, i da smo onda i jedni od prvih ki to preuzmu i produciraju. To je bilo na primjer kod džina tako. Kad sam ja počeo producirati džin, ko su bili u Gradišću znamda dvimi ki su načinjali džin. U medjuvrimenu se je to minjalo - mnogi ki produciraju žgano, produciraju i džin.

Naš fokus ali ne leži samo na tom da sami ča produciramo, nego da naše produkte onda i povišimo na daljnju kulinarsku razinu. Tako imamo na primjer i ocat u sortimenu, s kim produciramo senf - isto valja na primjer i za vino, s vinom načinjamo rizance. Svagdir je naše dugovanje nutri, a to nam je važno.
HN: Vaši najnoviji produkti su vodka i pelin. Kako je tomu došlo, a znate je kratko predstaviti?

Šumić: Pod geslom „svenek ča novoga“ smo dalje djelali. Rezultat je sad na primjer jedan od najnovijih produktov, naša vodka. Ča čisto zvanarednoga je to, jer je načinjena iz hajde (Buchweizen). Posebna je zato, kad se internacionalne vodke načinjaju iz tega ili krumpirov, ali nijedan ne koristi samo hajdu. Svi svenek mislu da se vodka ne smi po ništ račiti i dušati, ali to nije istina. Mi smo našu vodku žgali a tako kot je doli curila, tako je ostala. Zato se naša vodka rači, a i duši. Ako se po prvi put podušne onda imamo tako mrvu slatki duh, kot žvakalica. A stoprv onda dojde ta ukus muke, kruha i tijesta. Moglo bi se reći i brioche. Kad se onda zame u usta, je još čisto mehko - a to je vodka. Stoprv u usti mora vodka nastati široka, uljasta.
Za me je pred svim i to interesantno, ako razvijam i planiram produkt, da si u prvom redu premislim kako neka se uopće rači? Kod džina je bila ideja svitlo, friško i mlado, a ukus borovice neka bude u fokusu. Da, a najmladje dite sad je naš vermut - pelin. Ja sam rekao tovarušu „Hodi kušati moj pelin.“, ali on je rekao da takoča ne pije. Sam mu odgovorio „No, ali pelinkovac piješ!“ - pelin je jednostavno hrvatski naziv za vermut. Nek da naš nije tako škur kot pelinkovac, i ne tako sladak. Načinili smo ga sa slatkim muskat-vinom, komu su pak pridošli pelin i različne biljke. Moja ideja je bila da pelin nije žukak pak trpkast, nego da ima vidno račenje. A to ima od muskata, da je duha friška, kako ću reći, ljetna i mlada. Stoprv onda kad imaš ga u usti i kad žrkaš, onde nas- taje žukak. Jedini problem koga smo imali je bio dizajn naših etiketov. (se smije) Šefica je kanila ča drugačijega, tako da je sama namoljala dva etikete ter se nismo mogli odlučiti, ki nam se bolje vidi. Konačno smo se odlučili za obadvi, a ljudi neka onda sami izaberu koga kanu kupiti.

Ali sad ukusu, odnosno duhu: Ako podušneš onda ti veljek dojde Almdudler na pamet, ta nota biljkov - kašnje i duh muskata i šipkov. Ako zameš žrkalj, prvo račiš slatko, a stoprv onda to trpko od pelina. Za me je ovo i perfektan sundowner ako kaniš tako reći: Ljeti ako vani sidiš, pelin u staklu i par ledenih kockic, uživaš blage ljetne noći i čekaš da dojdu komari... (se smije)

HN: Ča načini Vaš sortiment posebnim? Imate znamda i Vašega favorita?
Šumić: Ča je tako posebno na našem poduzeću je, da zvana kod ruma - svi temeljni produkti su iz vlašće produkcije. Početo od viskija prik pelina, ča do vodke. Ali, kot sam i predtim jur rekao, da se naši produkti i dalje predjelaju i se najdu i u drugi proizvodi ke nudimo: U našem senfu se tako na primjer moru najti naš ocat i naša zrna senfa. U ulji - mi nažalost ne moremo čisto sami producirati, kad nimamo prešu - su naša zrna, naša sunčenica. Da nije kupljeno ulje ili posudjeno ulje ko dalje predjelamo, nego naše - mislim to je to, ča nas najveć razlikuje od drugih Ja ne morem sve sam načiniti, ja ne morem senf sam načiniti i ocat ne. Ali ta, ki za me vino predjela u ocat, toga poznam. Ta ga za me načini, kot da bi ga za njega samoga načinio. Tomu znam reći kako ča kanim, a on će mi reći kako bi se to moglo ostvariti. Važno nam je i da ti, ki za nas produciraju - ada za nas na primjer ulje načinu - da su to mala i regionalna poduzeća, ka mi poznamo.

HN: 4. novembra ćete otvoriti opet Vaš tradicionalni „Genussgassl“. Nač se moru gosti ovo ljeto veseliti?

Šumić: Naravno se moru veselit iskusenim Šumićevim produktom, ali svakako i našim partnerom ki su i ljetos opet fiksni dio ove priredbe. Posebno se smimo ovo ljeto veseliti uzlopskim lovcem, ki po prvi put sudjeluju, i ćedu nuditi različne divlje produkte.

Ideja za ovim Genussgasslom je, da moremo stanovničtvu približiti to, ku bogatu kulinariku mi ovde u blizini zapravo imamo. Lausahof obitelji Pinterić iz Česna na primjer ima odlične mesne produkte od pipleta. Ali i drugi ponuditelji su opet zastupani: Käse-Kurt iz Cindrofa, ali obitelj Kröpfl s domaćim uzlopskim medom i poduzeće Habeler Sonnenobst iz Bizmeta (Wiesen)... Kad onda pitamo je li kanu znamda i drugo ljeto opet dojti i prodavati, su svi svenek oduševljeni i se veselu, to je lipo. Znači ljudi i rado primu ovu ponudu, da ča novoga upoznaju.
HN: Ča si željite za budućnost Vašega poduzeća? Imate znamda i jur konkretne plane?

Šumić: Imam jur ča u glavi, ideja se formira - ali to još nije dost konkretno, da bi mogao ča točnijega reći. Ali sanja mi se na svaki način jur opet o čem novom... (se smije)

Najvažnije mi je ali, da se poduzeće dalje razvija. Na polju će mislim na svaki način pojti dalje - sin, Štefan, se jako interesira za to, on ide i Wieselburg u školu - a i kod Caroline potiho ali sigurno nastaje (vinski) interes sve veći - osebujno i za marketing, etikete i floše. Ona ima i jaku kreativnu žilu. 

DJ