Saksofon, koga skraćeno zovemo „sax“, postoji od metala, no ubraja se med drivene puhačke instrumente (Holzblasinstrumente) zbog svoje mehanike i produkcije tona. Sastoji se od jezička (Rohrblatt), usnika (Mundstück), lulice (S-Bogen) i samoga tijela (Korpus). Saksofon ima usnik spodoban klarineti, a prstnu tehniku i mehanizam spodoban oboi.
 

Saksofon je izumio 1840. ljeta Antoine Joseph Sax, poznati tvorac limenih puhačkih instrumentov (Blechblasinstrumente). Saksofon je jedan od rijetkih instrumentov, ki se zove po svojem izumitelju.

Sprvine se je saksofon hasnovao samo u vojni orkestri, i to najveć u Francuskoj, Belgiji, Engleskoj i Ameriki. Veliki kompozitori kotno Hector Berlioz, Gioachino Rossini i Strauss su brzo opazili njegove zvučne sposobnosti, i počeli su ga hasnovati za svoje kompozicije. Krajem 20-tih ljet, kad se je afirmirao u jazzu, je saksofon stekao svoju slavu. Tada je u Ameriki producirano već nego 100.000 saksofonov, i vrijeda ga svira milion i pol Amerikancev, neki bolje a neki čemernije. Postao je jedan od najveć hasnovanih i najpopularnijih instrumentov širom svita. On je sinonim za jazz u 20. stoljeću.
Danas se sax mnogokrat javlja u rock i pop muziki, nadalje u jazzu, i to za solističke kusiće.