Većina istraživačev misli, da rasline zato ugodno dušu, kad se ne moru gibati. One ne moru pobignuti škodljivcem, a ne moru si ni iskati partnera za pomnožavanje. One su ovisne o vjetru ili živina, ki su njevi ljubavni kururi. Cvijetnom duhom se moru obraniti i neprijateljev, ki bi je požerali. Tako žalfija (Salbei) ili rozmarija širu aromatičnu duhu. Rasline i komuniciraju svojimi dušećimi supstancijami. Neka vrst fržona emitira kemijske supstancije, kad ju napadu črljeni pauki (Spinnmilben). Ta dušeći signal pak privlačuje druge grinje (Milben), kim su črljeni pauki delikatese. Druge fržone, ki rastu u okolici ta duha motivira na izlučenje istih dušećih supstancijov. To je preventivna mjera za to, da je ne bi napali črljeni pauki.

Dušeće supstancije raslin su eterična ulja. To znači, da brzo ishlapljuju (sich verflüchtigen). Lišće, cvijeti i sime sadržavaju dušeće supstancije. Raslini je potribno mnogo energije za produkciju hlapljivih (flüchtige Stoffe) supstancijov. Zato one šparno hasnuju svoju duhu, recimo samo navečer ili osebujno u noći. Za to su poznate neke vrsti lilijov i matiole (Levkojen).