Buče slišu rodu s latinskim imenom Cucurbita. U kulinarstvu se buče tretiraju kot povrće, ali u botaniki su one jagodičasto sadje (Beerenfrüchte), ar im košćice slobodno ležu u sadovnom mesu (Fruchtfleisch). Buča broji med najstarje kultivirane rasline (Kulturpflanzen). Skoro 10.000 ljet dugo je ona poznata. Buča potiče iz Južne Amerike, a Portugalci su ju u 16. stoljeću donesli u Europu.

Danas poznamo 800 vrsti buče. Najpoznatija i najcjenjenija buča je hokkaido-buča porijeklom iz Japana. Nju moremo i s gulinom prirediti kot jiliš. Velika je kot ruka, a teška oko 1 kg, a more vagati i do 5 kg. Ona ima oblik glavice luka, žarkoorandžastu ili črljenu koru. Odlikuje se aromatičnim, slatkim, ukusnim i zdravim mesom. Nje ukus nas spominja na kostanj. Brojna istraživanja su dokazala, da se u nje kruglom plodu skrivaju mnoge supstancije za dobro zdravlje i jak imunitet človika.

I za kožu je buča dobra. One seljakinje, ke su prljekoč za bučevo ulje vadile košćice iz buč, su imale osebito meku kožu na ruka. Dobro je znati, da se buča, ali i ugorak sa žukim ukusom, neka ne jidu, ar sadržavaju takozvane kukurbitacine. Čim zreliji su, tim već sadržavaju ih.