Sveci su nastali sveti, jer su najprvo u svojem oku iskali trešćicu, tako i gredu. Človik je od Boga tako stvoren, da išće grih, ali najprvo u sebi. To činu ponizni ljudi, a gizdavi išću grih, trešćicu uvijek u oku drugih, znaju iz trešćice u oku drugih stvoriti gredu. Gizdav človik misli o sebi, da je nek on dobar, a svi drugi su zli. Zato je jako teško podnositi gizdave ljude, jer za gizdavoga človika ti nisi partner.

Gizdav človik mnogo, najveć govori i o sebi i se hvali, kao ta farizej, a carinar, grišnik priznaje svoj grih i se kaje i projde opravičen iz sinagoge, crikve, ali farizejne. Farizej se hvali pred Bogom a carinar se kaje pa se još i oči ne segura zdignuti prema Bogu.

Aleksander Veliki je u svojoj gizdosti rekao jednomu človiku: Prosi si ča hoćeš, sve ću ti uslišiti! Nato ov: Prosim te samo to, da zapoviš muham da me ne grizu. Nad slabimih muhami, ni najjači Aleksander nije imao moći.

Velu sveci: U paklu nećeš najti nijednoga poniznoga človika, ali u nebu nećeš najti nijednoga gizdavoga. I kako ljudi rado davaju tanače drugim, ali samomu sebi se ne znaju dati pravoga savjeta.

Človiče, na ništa ne moreš biti gizdav. Na talente, bogatstvo? Veli sv. Pavao: „Ča imaš, ča nisi dostao? Ako si je pak dostao, ča se hvališ s onim, ča si dostao, kao da je ne bi bio dostao.“

Francuz Voltaire, filozof, je 1858. ljeta sljedeće pisao svojemu prijatelju: „Još 20 ljet i kršćanstvu je konac.“ I za 20 ljet uz tešku muku je kričao, da dojde duhovnik i tako je umro. Ne kršćanstvu, nego njemu bio je konac. I ov se je povrnuo, kao i desni razbojnik.

Svim nam je poznato pripetenje Babilonskoga turma. Babilonci su htili njevoj velikoj gizdosti zgraditi turam do neba. I ča se je stalo. Pobrkali su im se jeziki, da jedan drugoga razumili nisu. A ja mislim, da je htio svaki u svojoj gizdosti tako graditi Babilonski turam, kako si je on zamislio i nisu se znali složiti i iz Babilonskoga turma nije nastalo ništa. Tako je to, gizdost ništa ne gradi samo ruši, iako misli u svojoj gizdosti, da bez njega neće pojti.

Newton, ta veliki zvjezdar, je mislio o sebi, da je kao dite, ko ništa ne razumi. Tako i drugi velikani, Ampere, Kopernikus, Marconi.

Gizdav človik nikad miran, a ponizni velik mir uživaju. Zanimljivo, on je najmirniji, ki se ćuti najvećim grišnikom, to su sveci. U poniznosti se krije najveća mudrost, jer mudrost me uči, da sve ča imam je Božji dar.

Dužnost nam je, da opomenemo jedan drugoga, ali nek med četirimi očima. Nikad prostriti pred svim selom grih drugoga. Nigdor od apoštolov nije mislio da je Judaš ta, ki će Jezuša izdati. Nikad Jezuš pred drugimi apoštoli nije ukarao Judaša, zato oni ništ o njem nisu znali. Petra je ukarao, i Petar si je k srcu zeo opomenu, ali Judašu to ništa ne bi bilo hasnilo. Sveci su se u tom razlikovali od nas, da su uvijek trešćicu iskali u svojem oku, jer gredu su jur zdavno ispuknuli iz svojega oka. Ali peldu su nam dali, uzor za nas, da i mi tako činimo.

Kako je blažen on človik, ki nek iz svojega oka puče trešćicu i biti će mu časom oko čisto. Ali onomu, ki nek u oku drugoga rova, neće biti njegovo oko nikada čisto.

Blažen je on, ki čisti svoje oko, jer čistim okom gledati u svit je velika srića, jer za čistoga je sve čisto. Zato Bože, stvori nam ne nek novo srce, nego i novo oko.

p