U zadnjem broju naše kolum­ne smo se bavili konjugacijom glagolov e-, i- pak a-konjugacije kade smo upozorili na to, da se u gh. književnom jeziku preporučuju kratki obliki u 3. licu množine.

Pokidob već nij bilo mjesta upozoriti na iznimke, ćemo danas još spomenuti, da su kod sljedećih dvih glagolov ispravni pravoda duži a ne kraći nastavki, a to su: ću, ćeš, će, ćemo, ćete, ćedu i grem, greš, gre, gremo, grete, gredu. Pri­mjeri u rečenici: U njevoj obitelji ćedu Majkin dan svečevati tajedan kašnje, jer je jedno dite na službenom putovanju. Moji roditelji gredu redovito k sv. maši.

Pažljivi čitatelj će se sada pitati, je li je uz oblik „oni gredu“ i oblik „oni idu“ ravnopravan. Odgovor je potvrdan, ali uz dodatno objašnjenje: prezentske oblike infinita „gresti“, ada grem (od gredem), greš (od gredeš), gre, … koristu samo naši Hati i Poljanci pak kajkavci u Ugarskoj (Umok, Vedešin). U ostali seli tvorimo oblike od infinitiva „iti“, ada idem, ideš, ide. Pokidob su i „gresti“ i „iti“ poznati iz praslavenskga (*gresti, *j6ti ) i staroslavenskoga (gresti, iti), a potvrdjeni i u stariji hrvatski jezični dokumenti, su u gradiš­ćanskohrvatskom književnom jeziku i jedan i drugi oblik is­pravni, za razliku od hrvatskoga standarda, kade su normirani samo obliki infinitiva „iti“. Na infinitiv „gresti“ nas u gh. knjiž. jeziku spominje i prilog „grede“, koga koristimo i ki je potvrdjen i u našem Rječniku i ki znači „putem“. Na kra­ju ćemo još spomenuti da obliki za prošlost od „greti“ i „iti“ glasu isto: on je išao, ona je išla. Pazimo: Skraćeni aktivni particip za prošlost (PPA), ki glasi šao, šla, šlo//šli, šle šla pripada samo seoskim govo­rom a ne književnomu jeziku! Primjeri u rečenici: Starica je išla (a nije: šla) redovito k sv. maši. Oni su išli (a nije: šli) piše Celje. Kao dite sam išla…

(Zorka Kinda Berlaković; 61.)