I človik je počeo grišiti. Ali s grihom nije upropašćena njegova budućnost. Bog je človiku dao još jednu šansu. I on se more odlučiti za ili protiv Boga. Poslao je na svit spasitelja i otkupitelja, ki bi nosio naše betege i boli. I on je ranjen i raspet zbog naših zločinov i grihov. I na temelju njegovih ranov i njegovoga trapljenja smo otkupljeni. Bog je na njega hitio sve naše grihe. Zato je on „Agnjac Božji, ki odnimlje grihe svita (Ivan 1, 29).“
Človik se more kajati za svoje grihe, ipak će mu ostati krivica, ar se ne more sam potegnuti van iz lokvenice. To je bio uzrok, da je Bog poslao Sina svojega, da izbavi „narod svoj od grihov (Mate 1, 21)“. I Jezuš je rekao: „Nigdo nima veće ljubavi od one, kot kad gdo žitak svoj da za prijatelje svoje (Ivan 15, 13)“. Zato se je obistinilo „da aldovanjem samoga sebe zatare grih (Živodom 9, 26)“. Na Veliki petak se spominjamo njegovoga aldova na križnom drivu. Ali to nije konac, nego početak misterija, ar Jezuš živi. I mi ga nećemo najti med mrtvimi, „ar se je goristao (Luka 24, 5)“. I on je obećao: „Neću vas ostaviti kot sirote; dojt ću k vam. Još nek malo časa i svit me neće viditi. Ali vi ćete me viditi, ar ja živim i vi ćete živiti (Ivan 14, 18-19)“.
Iovde počinje Vazam. Jezuš je preobladao grih i smrt. On živi i je med nami. I mi ga moremo doživiti, viditi. Po Ivanu  je poručio svakomu od nas: „Ne boj se! Ja sam prvi i poslidnji i živi. Bio sam mrtav, ali glej, živim na sve vijeke. Imam ključe od smrti i od podzemlja (Otkrivenje 1, 18)“. Ipak prem toga obećanja neće svaki zadobiti blaženstvo: „Neće svaki, ki mi veli: Gospodine! Gospodine!, nutarpojti u kraljevstvo nebesko, nego ki čini volju Oca mojega, ki je na nebesi, ta će nutarpojti u kraljevstvo nebesko! Mnogi hte mi na on dan reći: ,Gospodine, Gospodine, nismo li u tvoje ime prorokovali i u ime tvoje vrage iziganjali i u ime tvoje mnoga čudesa činili?’ A ja ću im onda očito izjaviti: Ja vas nikada nisam poznao; othadjajte od mene, ki zlo činite! (Mate 7, 21-23)“.
I tako nam se danas stavljaju pitanja: Smo Jezuša ikada iskali, upoznali, doživili? Ga vidimo? Smo si osvistili njegov aldov? Primamo li ga sa zahvalnošću? Poznamo li Jezušev put, njegov program, ono u čem nas on podučava? On Tomašu govori isto kotno nam: „Ja sam put, istina i život; nigdo ne dohadja Ocu odlag kroza me. Kad bi poznali mene, onda bi poznali i Oca mojega; i od sada ga poznate, ar ste ga vidili! (Ivan 14, 6-7)“.
Smo jur upoznali Jezuša i vidili ga? Kako važno nam je to prilikom ovih vazmenih dani?
       (Agnjica Schuster)