Svaki je jur čuo kričati kuko­vaču, ali kumaj gdo je ovu plašljivu pticu jur vidio. Ako ju je vidio, onda u letu. Tijelo joj je suro, vrat bjelkast, a trbuh bjelkast s črnimi štrafi. Kuko­vača s 33-imi ce­n­timetri nije mala. Ima dužičak rep pak kratke noge. Ona živi 10 ljet du­­go. Samo muška kukovača spu­šća ta markantni glas kukuk. Zbog to­ga tipičnoga glasa je kukovača dostala latinski naziv „Cu­culus“. Nje ime spodobno gluši u različni europski jeziki, cuc­koo na engleskom, Kuckuck na nimškom, coucou na francu­skom, cuculo na talijanskom i cuco na španjolskom. Skoro svi europski narodi ovoj ptici jačkarici pripisuju ulogu pro­roka. Vjerovalo se je koč, da se na protuliće mora poslušati, kolikokrat ona zakukuje, da bi si zbrojio on, ki ju čuje, koliko ljet će živiti.

Kukovač je sve manje, iako one u Austriji još nisu u pogibeli. Njim falu veliki inse­kti, od kih bi se mogle hraniti, ali i područja nastanjivanja. To su šaši, ada stojeće vode i vegetacije pak močvarna tla. Važni su kukovači gaji, recimo okolo Dunaja, kade ona more bivati, dokle je u naši kraji. Dolaskom hladnih jesenskih dani ova ptica selica prelazi velike udaljenosti, ar prezimuje u Južnoj Afriki.

Odanle opet projde, da bi se od aprila početo opet zadržavala kod nas. Kukova­ča rado žere vlasaste gusinke, ke druge ptice oduravaju. U jednoj sezoni, u juniju i juliju, ona zleže oko 20 jaj. Svako jaje je oko 2 cm veliko, suro i ima male oble škure flekice. Kukovača nima gnjaz­da. Ona ni ne zna, kako se gnjazda gra­du, ar ne sidi na svoji jaji, a ni­ti se skrbi za svoje mlade. Nje potomke podižu druge ptice, kim ona podmeće svoja jaja, svako jaje u drugo tudje gnjazdo. Svaka ženska kukovača se špecijalizira na osebujnu vrst ptic i perfektno imitira farbu jajac te vrsti. To je uzrok, zač ptice domaćini ne znaju, da je med vlašćimi jaji i kukovačino. Kukovača zbog toga kod drugih ptic jačkaric nije ob­ljub­ljena. Ona im svo­ja jaja ne podmeće kot k­akov tajni a­gent, nego ta­ko da pticu doma­ćina silom ti­ra iz nje „domicila“, da bi pak u tudje gnjazdo brzo položila vlašće jaje. Potom ptica sidi na svoji jaji, a i na podmetnutom. Oko 12 dan dugo je potribno mladoj kukovači, da se zleže. To je kraće nego je potribno drugim ptičicam. Čim se ptica doma­ćin otpravi iz gnjazda, mlada kukovača ishasnuje priliku i iz gnjazda hiti druga jaja ili jur one mlade ptičice, ke su se zlegle. Tako ona ostaje jedina ptica u tudjem gnjazdu. Pokidob da je ona i veća nego druge ptice, si zna preskrbiti najveć hrane.

Mlade kukovače imaju čr­ljeno grlo, a to je znak za maćahu, da hrani mladu kukovaču, ka ostaje tri tajedne dugo u nje gnjazdu prlje nego se osamostali.

(Agnjica Schuster)

Kategorije