Božić je uvijek živ u onom človiku, ki vjeruje. Ljubav Božja i njegova velika poniznost se ne da zaboraviti nikad. Bogočlovik se rodi na svit kao najveći siromah u štali. Nigdir drugdir nije bilo mjesta za njega, za toga, koga je vas svit.

Tukeću Marija i Jožef na vrati gostione, ali za ovako pomilovanje vridne došljake nima mjesta. Pomislimo, kad bi i nas neko poslao ispred svojih vrat nek zato, kad smo siromaški, a upravo siromahe bi morali primiti najprvo, jer su siromaški, pomilovanja vridni, ali s malim Jezušem nima pomilovanja.

I otpravu se Marija i Jožef med polje, da si kade utočišće najdu. I nek samo štala i živine su je primili. Kako velika bol je mogla biti u srcu Marije i Jožefa, ni bilo ni svitla u štali, i morali su si mjesto napipati, tlo, na kom su počinuli.

Ali u Mariji se javljaju porodjajne boli. I porodi maloga Jezuša, Sina Božjega na slami. Živine su jur spavale i polaže Marija maloga Jezuša u jedne jaslice pred kimi počivaju ove živine. Marijina bol iznad svi boli, nima mjesta ni za Spasitelja svita, ki je došao da spasi svit. Ali Marija je sigurno već puti posegla u jaslice i pritisla maloga Jezuša na svoje srce, kako to čini  svaka majka sa svojim ditetom. Nemoćno leži ov mali Jezuš u naručju Marije, ta Jezuš, komu je dana sva moć na nebu i na zemlji. Zibati ga nije mogla, jer jasle se ne moru zibati, zato ga je zibala u svojem naručju, da zaspi.

Kad človik na sve ovo misli, se pitam, zač je Bog ovako nemilosrdnu sudbinu odredio svojemu Sinu, bio je poslidnji med poslidnjimi. Početak u štali, konac na križu i to sve zbog nas. Rodjen u štali, prognan, tri ljeta opet bez doma, glasi evandjelje ne na prodikaonici u teploj crikvi. Kade je prenoćevao ta tri ljeta, dokle je evandjelje glasio? Se je htio znam opet povući prik noći u kakovu zapušćenu štalu s učeniki? Ne, sve ovo si moremo misliti.

Išao je i iskao grišnike, ne časne prijatelje. Časni farizeji ga ionako ne bi bili primili. Znam jedino, da bi mu bili rekli: Ća išćeš ovde? Gdo te je zvao? Ta tvoja mati te je u štali rodila, ča je to bilo za majku? Ča sada načinjaš iz sebe? Pekljar si, drivodjelac, poj i zami sikiru u ruke, to je tvoj zanat, zanimanje. A ti ovde psuješ Boga, kad ti sam iz sebe stvaraš Boga, Sina Božjega, na križ s tobom, to te čeka, ako se ne povučeš iz javnosti i živiš dalje u štali u koj si se rodio. Trn si ti u našem oku, su mogli reći farizejuši i zato dostat ćeš trnovu korunu, ako ne miruješ. Jezuš se je tako diboko ponizio pred ljudi, da bi se sada mi morali tako diboko poniziti i uopće glavu već ne podignuti. A svit i na dalje visoko podiže svoju glavu i s pomilovanjem gleda na toga Jezuša s trnovom korunom na glavi i s križem na rameni. To je bio život Jezušev od štale do križa. A sve ovo je podnosio za nas, zbog nas, da se svi spasimo. Jezuš, Spasitelj svita, smiluj se nam.
Rodio se je zbog nas, umro za nas, da se svi ljudi spasu, svi, ki su živili od početka svita i ki hte živiti do konca svita, ar se je rodio u štali Spasitelj svega svita.