U zadnjem broju naše kolumne smo odredili neka pravila, kada je G množine u ženskom rodu kratak.

Postoju ali i imenice, kade si nismo svenek sigurni, je li imaju dugu ili kratku mno­žinu, jer su u našoj književnoj tradiciji potvrdjeni dva obliki. To su npr: dolina — dolin/dolinov, črišnja — čri­šanj/črišnjov, cigla — cigal/ ciglov, divojka — divojak/divojkov, sestra – sestar/sestrov, krajina – krajin/krajinov itd. U ovakovi slučaji se prepo­ru­čuju kratki obliki. Ada, bolje i pravilnije je reći: Došlo je pet divojak. Gradišće je zemlja lipih krajin. Bez mojih sestar ne ka­nim otputovati.

Ipak imamo u ženskomu rodu i velik broj imenic, kade nije mo­guće tvoriti (bilden) kratak oblik, kao npr.: majka — majkov, čitanka — čitankov, torba — torbov, plahta — plahtov. U ovu grupu spadju i riči tudjega porijekla: rajna — rajnov, gimnazija — gimnazijov, opera — operov, arija — arijov, itd. Za­to je pravilno: Kod naših majkov se je jur skoro zgubio obi­čaj nošenja rupca. U adventu smo imali sedam priredbov meditativnoga karaktera.

Kot vidimo, nije svenek lako odrediti pravilan oblik G mn­o­žine. Jedno od pravil je ali svakako, da se kratkomu obliku daje prednost, ako postoju dublete.

I kod imenic sridnjega roda je G.mn. obično kratak: nebesa — nebes, pismo — pisam, pitanje — pitanj, selo — sel, itd.: Rado se spominjam dalmatinskih sel. Po predavanju su študenti postavili profesori­ci dost pitanj. Prošlo je vrime ljubavnih pisam, jer sada je došlo vrime sms-ov. I kod ovih imenic se u naši govori jur dostkrat čuje dužičak oblik (pitanjev, selov, pismov), vj­e­rojatno pod uticajem deklinacije imenic muškoga ro­­da. Ipak je kratki a ne duži­čki oblik pravilan!

(Zorka Kinda Berlaković; 53)