Većkrat vidimo, da posebno mladi ljudi, neke naše riči pišu krivo.

Pogledajmo si kao prvo pri­djeve, ki imaju predmetak ili prefiks „pre-“ i ke neki od nas većkrat ne pišu prema pravili hrvatskoga pravopisa, nego prema pravili nimškoga jezika, ča je krivo. Ako je ča preveć lipo, onda je preli­po a ne „pre lipo“ (zu schön). Ako je preveć veliko, onda je preveliko a ne „pre veliko“ (zu groß). Primjeri u rečenici: To je preteško za nju. Moja prijateljica ima premali stan, zato si iš­će veći. To je predobro, da bi bila istina.

Isto tako se i kod negacije pri­djevov ne piše „To je nelipo.“ (unschön) ili „On je nedobar človik“ (ungut). Kod ovih pri­mjerov moramo negirati glagol. Pravilno ove rečenice ada glasu: To nije lipo. i On nije do­bar človik. S druge strani se negirani pridjevi i u našem hrvatskom jeziku — isto kako i u nimškom — pišu skupa: nezanimljiv, neprirodan, neodgojen. Primjeri u rečenici: Ona ima jur toliko plastičnih operacijov za sobom, da ima neprirodan izgled. Ne govori tako nejasno, ništ ne razumim! Zač su neki ljudi tako nezahvalni? Kada da­rujemo buket jedne vrste kitic, mora njev broj biti neravan/ne­paran. Po nesrići sa svojim motorom je ostao nepokretan.

Kod glagolov opet, se negacija piše odvojeno od glagola: Ne znam. (nije: neznam). On to ne zna. Mi ne znamo, kada ćedu dojti k nam. Ča ti ne znaš, kada imaju tvoji roditelji rodjendan? Ča ne vi­diš, da je betežan? Ja ne mo­rem dojti na pokop, jer djelam.

Ada, ne budimo prelijeni i poštujmo pravila hrvatskoga jezika, kako ne bi nastali ne­pismeni!