Jezuš Sin Božji rodio se je zbog nas, da se mi svi rodimo za Boga. Marija rodila ga je svemu svitu, svim ljudem. Rodila se je ljubav na svit i ta ljubav širit će se po svem svitu, do konca svita, da se i mi svi pretvorimo u ljubav na vijeke. U Betlehemu se je ljubav rodila na svit i ljubav dominira i dominirat će i protiv najveće zloće, i nek ljubav more biti pobjednik, jer ljubav je Bog i Boga nigdor nikakova zloća i sva paklenska moć prevladati nemore.
Ljubav nas je rodila, rodjeni smo iz ljubavi za ljubav. Ljubav Božja je rodjenjem Jezuševim poplavila vas svit. Neka bude naše hodočašće, stalno hodočašće Bogu, Bogu ljubavi.
Svi mi ljubav išćemo, čekamo, nut ovde je med nami, rodjen u Betlehemu. Raste u Nazaretu i ide putem, nas išće i zimlje na ramen i nosi nas domom u svoj stan. Ponudja nam ramena, kot je pastir ponudjao svoja ramena zgubljenoj ovci i nosi ju na veselje domom u svoj stan. Grišniki radujte se, Bog vam ponudja svoja ramena, još hoditi ne tribate, jer vas Bog nosi, ako mu se date nositi. Dika Bogu na višini, a mir ljudem na zemlji dobre volje. Mir nam ljudem, ki smo grišniki, ali dobre volje i idemo u Betlehem, da i mi najdemo Ditešce, kako su je iskali i mudraci iz dalekoga istoka. Gdo išće ta najde, gdo Boga išće najt će ga. A kako ga ne bi našli, kad nam On stoji pred vrati i tukeće, da ga pustimo u svoj stan u našu dušu, da i naše srce nastane Betlehem. Da se i unami rodi u duhu, kako se je u Mariji rodio, ali u njoj u duhu i tijelu, da ga vidimo, da su mu mogli i veliki grišniki ruku dati. I gdo se ga je dotaknuo, ozdravio je. Dotaknimo se ga i mi i biti će to za nas nebeski rodjendan, ne nek zemaljski.
Poravnajte put Gospodinu, kriči sv. Ivan Krstitelj. Ča je bilo grbavo, neka bude ravno. Kraj s grihom, da se ne popikujemo u njega i neka se ni Bog ne popikuje po naši grihi, nego neka ulazi slavno u naše srce, kako je slavno ulazio ončas u Betlehem. Ljudi su ga slavili s palmami, a mi ga slavimo našim srcem, našom ljubavom, čistom dušom, da se budemo mogli radovati s njim, a On s nami, i da nam bude veselje potpuno.
Prosim Jezuše išći me i kad te zatajim, ostavim, ti Bože si mi uvijek na Te Deum, tebe Boga slavimo zbog tvoje velike ljubavi, ku su doživili svi, ki su te u štalici iskali. Ti si u nebu u diki, a sada smo mi mnogokrat u štalici, u grihu, sada nas ti išći i išćeš nas, kako su tebe iskali mudraci.
Ti nas čekaj u ljubavi, oprošćenjem, milovanjem, nas ljude ranjene i zato kad smo ranjeni, grišni nas neizmjerno miluješ i ideš nam na pomoć, kot i človik ide u pomoć onim ki se utapaju. Ti nas Bože sve spašavaš iz griha, jače nek človik ide u pomoć tim, ki se utapaju. Tvoja ljubav, tvoja milosrdnost, pomilovanje nas spašava, bez prestanka, do konca svita.
Rodilo se je Ditešce u pustoj štalici i rodi se stalno u mojem srcu, da dorastemo do neba.
Hvala ti Ditešce za tvoje rodjenje, tvoju ljubav, zibrani smo, narod smo Božji, sini Božji smo. Zato „Dika Bogu na višini na vijek, hvala ti Bože na sve vijeke“.                p